Јело представља месо ферментисано у „природним условима“. Притом се ради о животињи која је убијена на одређени начин. Ако се копаљхен прави од ирваса, онда се бира најјача и добро ухрањена јединка.
Најпре се ирвас држи неколико дана без хране, како би му се желудац потпуно очистио. Затим се убија дављењем, како се не би оштетила кожа и како на телу не би било рана. Затим се тело убацује у блато и покрива површинским слојем земље са растињем. Место се обележава како би касније могло да се пронађе.
Месо читаву зиму проводи у води. У њему се формирају микроорганизми, који мењају његов састав и обогаћују га витаминима. Али, истовремено се ослобађају и токсичне супстанце. На пример, неурин, који делује на организам као бојни отров. Код човека долази до обилне саливације, повраћања, дијареје, грчева, и у већини случајева све се завршава смрћу. Ипак, они који су на ово јело навикли, неће осетити последице. А то је могуће.
Legion Media
Становници Севера се навикавају на копаљхен од детињства. Њихов организам тако постаје имун на овај отров. Осим тога, становници аркичких обала имају сасвим другачију концентрацију желудачне киселине. Она је тако јака да уништава и ларве трихинеле. Зато је месо за њих безопасно.
Један мали комад оваквог меса довољан је да морски ловац читав дан проведе на хладноћи на плутајућим сантама Северног леденог океана (тамо се копаљхен прави од моржа и оставља да одстоји у вечитом леду).
А шта учинити кад вам је хладно и налазите се на крају света?