Седам чињеница о амурском тигру, најсвирепијем житељу Далеког истока

1. Живи на Далеком истоку

95% популације амурског тигра живи у Русији, на територији Приморског и Хабаровског краја, Амурске области и Јеврејске аутономне области. Остали примерци живе на североистоку Кине и један број у Северној Кореји. Због тога се ова врста зове још и усуријски, сибирски, манџурски или севернокинески тигар.

2. Највећи међу тигровима

Од шест постојећих подврста тигра амурски је највећи и најјачи. Ова „крупна зверка“ расте током целог живота, може да достигне дужину од преко два метра и тежину преко 250 кг. У поређењу са њим суматрански тигар је прави малишан, тежак највише 140 кг.

3. Добро је прилагођен суровој зими

Ово је једини тигар који пред зиму добија на трбуху масне наслаге дебеле 5-6 цм и има најгушће крзно. Тако опремљен, не боји се сурових мразева, гладних зима и дубоког снега.

4. Контролише територију величине једног града

Цару тигрова потребан је и царски простор! Амурски тигар у просеку контролише територију од 100 квадратних километара. Током дана може да пређе 41 км, али обично пређе по десетак. Највећа брзина коју може да развије износи 72 км/ч. Скаче 10 метара у даљ и 5 метара у висину, али од таквог темпа се брзо умори, за свега 30 секунди. Ако ловачки скок не уроди плодом, тигар неће дуго јурити за својом жртвом – радије ће да прилегне и да се одмори. Човека не напада, али испољава живо интересовање за његово кретање и контролише своју територију.

5. Лови ноћу

Он је сваштојед. Може да поједе чак и медведа, али најдражи плен су му јелени, дивље свиње и риба. Нормална исхрана подразумева 50-70 копитара годишње, а за један оброк може да прогута 20-40 кг меса, с тим што му је дневна норма око 10 кг. Лови најчешће увече, ноћу и у рану зору, док се преко дана одмара.

6. Под заштитом је државе

Први пут је амурски тигар описан 1844. године. У 19. веку је на територији Русије обитавало око 1.000 примерака, а током 1930-их мање од тридесет. У СССР-у је 1947. године уведена потпуна забрана лова на амурског тигра. Ова животиња је унета у Црвену књигу. Данас је предвиђена казна за незаконити лов и држање заштићених животињских врста из Црвене књиге. Мере заштите овог ретког предатора допринеле су да се његова популација увећа. У Русији је 2022. године избројано око 750 амурских тигрова. Највиша „густина становништва“ забележена је у националном парку „Земља леопарда“ и резервату „Кедрова клисура“ (Приморски крај).

7. Све што уме сазнаје од мајке

Амурски тигар у просеку живи 15-18 година. Са четири године достиже полну зрелост. Тигрићи до пола године хране се мајчиним млеком, до две године су уз мајку, а затим предузимају прве покушаје самосталног лова. Отац такође живи са њима, али не учествује у васпитавању својих младунаца.