„Јели су се сендвичи и торте, пљуштала је музика и киша, огромни профил који је осликала Саша Бразгина односио је ветар, а дебеле завесе на прозорима слављеника нису се ни макле“. Григориј Перељман, руски математичар који је доказао Поанкареову хипотезу и одбио награду од милион долара 13. јуна 2016. године напунио је педесет година. На његов рођендан под прозором стана у коме живи приређен је концерт класичне музике и изложен научников велики портрет.
Пет година раније, на 45. рођендан руског генија новинари „Комсомољске правде“ ухватили су Григорија Перељмана у паркићу, у шетњи с мајком. На питање какав поклон би желео да добије за рођендан, одговорио је: „Да ме новинари оставе на миру“. Ипак, сваки његов одлазак у продавницу право је искушење за математичара, а поштанско сандуче, пошто је увек препуно, празне комшије.
Тешко да вреде било какви покушаји да се од Перељмана узме интервју. Руски папараци умеју да буду изузетно насртљиви, и већ су уходили математичара на улици и у супермаркету, а загрижени фанови нису се устручавали ни да насрћу на стан у коме Григориј живи са мајком Љубов Лејбовном.
Како је за „Комсомољску правду“ својевремено изјавио један од бивших Перељманових професора, „када на телевизији види распомамљену девојку која оставља цвеће испред врата његовог стана и виче 'Гриша, желим дете са тобом, биће тако лепо на маму и тако паметно на тату', то Григорија само иритира“.
Математичар је за рођендан добио и званичне честитке од градских власти Санкт Петербурга. Међутим, предлоге да учествује у телевизијским емисијама и научним дебатама, или одржи неко предавање, редовно љубазно одбија. Перељман је напустио све научне и званичне позиције, не прихвата никакве понуде за посао, а одбио је и предлог да постане члан Руске академије наука, част коју многи руски научници годинама ишчекују. Да ли је понудио некакво објашњење за такво понашање?
Григориј Перељман је, као што је познато, 2006. године одбио да прими Филдсову медаљу, највише признање у области математике, које му је додељено за решење Поанкареове хипотезе. И то није било први пут да генијални научник одбије неко значајно признање. Како за лист „Троицкиј варијант“ истиче руски математичар Виктор Бухштабер, Перељману је 1996. године додељена награда Европског математичког друштва за младе математичаре коју је, такође, одбио да прими.
Амерички институт за математију „Клеј“ 2010. године доделио је Григорију Перељману награду од милион долара за решење Поанкаерове хипотезе, што је Перељман, такође, глатко одбио.
Разлог је увек био исти, Перељманово неслагање са ставовима Међународне математичке уније. Новинари често покушавају да Перељмана представе као ексцентрика. Од наставника који су му предавали у школи успели су да извуку признања типа „сећам се да није желео да постане члан пионирске организације“. Говорио је, наводно, не допада му се иста униформа, као ни пионирски поздрав.
Међутим, одбијања Григорија Јаковљевича да прими главне математичке награде, нису његов хир. Неприхватањем признања одбијао је, заправо, да подржи ставове установа које их додељују.
У једном од ретких телефонских интервјуа Перељман је прецизно објаснио зашто је одбио да прими Филдсову медаљу и награду института „Клеј“. „Главни разлог је моје неслагање са организованом математичком заједницом. Не допадају ми се њихове одлуке које сматрам неправедним“, изјавио је Перељман.
До скандала са кинеским математичарем Јау Шинг-Тунгом који је покушао да присвоји Перељманову славу тврдећи да је управо он пронашао „комплетан доказ“ Поенкареове хипотезе, дошло је још 2006. године. Шинг-Тунг је касније повукао своју изјаву, али пажња коју је математичка унија посветила тој тврдњи изазвала је код Перељмана презир. „Људи мени налик, ето ко је у изолацији... Наравно, постојe бројни, више или мање честити математичари. Али готово сви они су конформисти. И када су лично поштени, толеришу оне који то нису“, рекао је Перељман за New Yorker 2006. године.
Ричард Хамилтон
George M. Bergman (CC BY-SA 4.0)Перељман верује да је награда Математичког института „Клеј“ требало да буде равноправно додељена и америчком математичару Ричарду Хамилтону. Управо његова истраживања подстакла су Перељмана на идеју да докаже Поанкареову хипотезу користићи такозване Ричијеве токове. Перељманово признање Хамилтонових заслуга пример је ретке племенитости једног научника. Уосталом ни сам Хамилтон у почетку није веровао да је Перељман доказао Поанкареову хипотезу.
Последње велико интересовање за Григорија Перељмана забележено је пре нешто више од седам година поводом његовог педесетог рођендана. Математичар, као што је познато није ни изашао из зграде да прими честитке, нити се пoмолио на прозору.
Многи његови сународници не само да не разумеју зашто је одбио новчане награде, него ни зашто се из Америке вратио у Русију, иако му је нуђено да остане да живи и ради као професор у Сједињеним Државама. Али ретко ко се неће сложити да популарност, интевјуи и јавни наступи одвлаче пажњу од мисаоног научног рада.
Перељман, осим тога, као научник уопште није усамљеник. „Пустите то да је Перељман особењак. Он је индивидуалац, научник који изузетно добро прихвата идеје и утицаје других и уопште не живи у вакууму“, објаснио је један од водећих руских математичара Михаил Громов. „Григориј је затворени круг. Ми не можемо да завиримо у њега“, каже Виктор Бухштабер. „Он се већ доказао и ушао у историју науке. Треба га пустити да живи свој живот“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
