Какви су били совјетски стандарди лепоте?

У многим совјетским филмовима позитивни ликови су биле једноставне жене, без посебне елеганције, „из народа“, што се каже. Док су се као њихове антагонисткиње појављивале удешене даме, лепо нашминкане, као да су сишле са насловних страна модних часописа.

Овакав контраст може се запазити у филмовима „Брилијантска рука“, „Љубав и голубови“, „Девојке“ и другим. У то доба је било општеприхваћено начело да треба тежити унутрашњој, а не спољној лепоти. Упркос томе, совјетске жене су пратиле моду и бринуле о свом изгледу.

У здравом телу здрав дух

Лепота је у совјетском поимању почивала на здрављу. У различита времена најпривлачнијим су се сматрале различите женске фигуре: понекад витке, а понекад бујне. У СССР-у узор лепоте биле су жене умерено заобљене, снажне, издржљиве. Сваке године у градовима СССР-а одржавале су се свечане фискултурне параде које су приказивале лепа атлетска тела совјетских жена и мушкараца.

Током ране историје СССР-а земља се борила са глађу, потхрањеношћу, туберкулозом и, као последица тога, претераном мршавошћу становништва. А већ шездесетих и седамдесетих наступио је период борбе са вишком килограма и болестима које из тога проистичу. Међу популарним методама били су систем „столова“ у санаторијумима, лековито гладовање и рестриктивни дани на кефиру.

Осим тога, на радном месту су постојале паузе за „продуктивну гимнастику“, а код куће је скоро свака породица имала тегове „руска звона“ (гирје), шипке за згибове, скије и клизаљке.

Кратка коса или дуга до појаса?

Почетком XX века била је реткост видети руску жену са кратком косом. Све су носиле дуге плетенице, по којима се знало да ли је жена удата, слободна или верена. Али већ раних совјетских година напредне жене су одсекле плетенице и шишале се „као дечаци“. Неке су притом преко косе везивале руску мараму. Кратке фризуре су биле практичније, савременије и било им је потребно мање неге.

Притом нико, наравно, није забранио да се носе плетенице, али најчешће су оне биле препознатљиво обележје ученица или фолклорних ансамбала. Чак и филмске звезде у СССР-у су готово све носиле кратку косу. 

У СССР-у није било салона лепоте у савременом смислу, али постојао је огроман број приступачних фризераја. Тамо се радио и маникир и педикир.

Црвени руж за усне

Упадљива шминка није се сматрала примереном код ученица и студенткиња, накинђурен изглед могао је чак постати предмет осуде на састанцима комсомола. Али старије девојке су често истицале усне црвеним кармином, при чему није било обавезно да се шминкају очи. 

Тада се сматрало да је већа количина шминке примерена код вечерњих излазак, на пример, у позориште или биоскоп.

Сама свој стилиста

Некада није постојала таква количина брендова и трендова као данас, а у Совјетском Савезу, који је био затворена земља, било их је још мање. Али, наравно, жене су у филмовима и часописима могле да виде и савремене моделе одеће, па би исте такве пожелеле и за себе.

Није свака од њих могла себи да приушти да наручи хаљину код кројача, али зато су многе умеле прилично добро да шију, плету и везу. Умеће да се лепе ствари праве сопственим рукама било је веома цењено у то доба. Уосталом, као и увек.