Сваки Рус који је одрастао током совјетске ере или 1990-их има живо сећање из детињства: стајање у реду са школским друговима пре уласка у музеј – било да се ради о уметничкој галерији, сеоском имању племића или чувеном Ермитажу. Узбуђење због бекства од редовних школских часова често је било ублажено ишчекивањем да се издржи оно што је изгледало као монотон обилазак.
Ипак, најупечатљивији део ових посета музеју није била уметност или историја, већ искуство шушкања кроз ходнике у превеликим папучама од филца. Чак и док су обувена у гломазне зимске чизме, дечија стопала би клизила у овим огромним папучама, за које су се држала само танком еластичном траком.
Ове папуче, познате на руском као „бахиле“, узимале би се из велике корпе на улазу у музеј, где је проналажење одговарајућег пара била права игра на срећу.
На руском, „бахиле“ такође може значити водоотпорне рибарске чизме, што указује на њихову функционалну сврху: не да држе ноге сувим, већ да заштите подове по којима газе.
Око девет месеци у години Русија се бори са бљузгавицом – мешавином кише, снега и остатака градског живота. Ципеле неизбежно постају натопљене и блатњаве, чак и у урбаним срединама.
Дворски трг, Санкт Петербург
Андреј Чепакин/TASSОва реалност је довела до културне норме у којој Руси обично изувају ципеле у корист папуча по уласку у кућу.
Али шта је са јавним просторима? Без „бахила“ подови би захтевали стално чишћење. Решење? Навлаке за ципеле.
Историјски гледано, Руси су се ослањали на галоше да би управљали условима на отвореном. Датирају из 19. века и популарне до 1960-их, ове гумене навлаке за ципеле су се носиле преко обичне обуће, симболизујући практичан приступ оштрој руској клими.
Биле су толико свеприсутне да су чак и Романови користили галоше из фабрике Треугољник, док су их сељаци носили преко ваљенки да би се заштитили од влаге.
У совјетско време, музеји су увели папуче од филца како би спречили оштећење деликатних подова, а пракса мењања обуће проширила се на радна места и школе. Није неуобичајено видети ученике који поред школских књига носе и додатни пар ципела.
Данас су „бахиле“ и даље веома чест призор у клиникама, болницама, установама за бригу о деци и одређеним музејима и салонима током хладне сезоне.
Као знак напретка, ове навлаке за ципеле су еволуирале од опција за вишекратну употребу до пластичних варијанти за једнократну употребу, означавајући савремену итерацију јединственог руског решења за одржавање чистоће јавних простора. На слици испод је приказано како сада изгледају:
На снимању филма „Кромов“, музеј-имање Останкино
Руслан Кривобок/SputnikКада уђете на горе поменута места (као и на многа друга), обично ћете пронаћи две корпе – једну са натписом „чисте бахиле“, и другу – „прљаве бахиле“, доступне за коришћење по минималној цени или бесплатно. Њихово постојање је једноставан, али ефикасан начин одржавања чистоће, смањујући потребу за сталним чишћењем.
Како лето стиже, ове корпе нестају, да би се вратиле са почетком кишне јесени, настављајући традицију која је, иако је странцима можда чудна, дубоко укорењен део руског живота!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
