Скоро свако у Русији има топле чарапе које му је исплела бака. А понеко има још и џемпер, шал, капу, рукавице. Често су то боцкаве и прилично грубо конструисане ствари које савремена деца и тинејџери одбијају да носе. А у совјетско доба и за време перестројке када је владао дефицит разноразне робе био је то понекад једини начин да се човек током зиме угреје.
Данас се свет ручних радова радикално променио. То није само креативан посао, него права уметност. Осим тога, и мушкарци су се прикључили овој радиности.
Хајде да погледамо шта раде талентоване мајсторице и мајстори.
1. Светлана Пањина и Ксенија Громова – вез равним бодом
Брошеви и оковратници са портретима животиња и цвећем, украси за јелку, минђуше. Све то Светлана и Ксенија везу равним бодом. А осим тога овој вештини су научиле већ преко 5 хиљада жена.
Светлана је од најранијег детињства умела да везе техником покрстице. Још у совјетско доба као мала девојчица са родитељима је отишла за распуст на Карпате (Западна Украјина) и тамо као омађијана посматрала како бака, која је била Мађарица, везе традиционални пешкир. Она је научила и Светлану да везе. Отада ју је ручни рад спасао у најтежим тренуцима живота, буквално јој помажући да преживи и заборави на тужне мисли.
У извесном тренутку девојци је постало тесно у техници покрстице, јер је човек ту сувише везан за готов дизајн и шему. Док вез равним бодом омогућава слободу стваралаштва и фантазије. Почела је да везе животиње, по наруџбини је радила портрете кућних љубимаца, а из неког разлога посебно често је везла зечеве.
„У одређеном тренутку сам се уморила од понављања истих облика и помислила сам: требало би сви сами да науче да везу такве ствари“, каже Светлана. Тако је настала идеја да направи радионицу и појавила се школа веза „Стварај“ (Твори).
Светлана је 2019. почела да сарађује са портретисткињом Ксенијом Громовом, која у техници равног бода везе не само животиње, него и портрете познатих личности.
Сада оне стварају заједно, воде курсеве, пишу књиге и чак су урадиле поруџбину за модну кућу Guerlain. За време пандемије за њих су везле цвеће на маскама, као и брошеве са цвећем за ограничену колекцију парфема.
Недавно су везиље објавиле књигу „Школа веза за љубитеље Харија Потера“ (Ексмо, 2023) са 28 лекција из веза са мотивима из ове популарне франшизе.
2. Андреј Курочкин – плетење
Андреј разбија стереотипе, доказујући да и мушкарци могу да плету. Овај „плетајнер“, како сам себе назива, има преко милион пратилаца на друштвеним мрежама. А тренутно бивши програмер пише књигу о плетењу и учи друге ручном раду. Њега је научила његова супруга Тања, такође позната блогерка и плетиља.
Андреј прави невероватне шалове и праве мушке џемпере. А најпознатија Корочкинова специјалност је „џемпер Брата“ у стилу Данила Багрова из култног филма „Брат“. На корицама његове нове књиге о плетењу „Легендарни џемпер Брата“ (издавачка кућа Бомбора, 2023) налази се парафраза чувене реченице главног јунака филма Даниле: „Снага је у пређи“.
3. Натела Астахова – уметница у плетењу
Натела је прави виртуоз у плетењу, а то је вештина коју је научила у породици. Њена бака из Оренбурга је плела чувена оренбуршке мараме. Натела се од детињства бави стваралаштвом и сликањем. Стекла је уметничко образовање, а сада плете раскошне џемпере, кафтане, капе, рукавице и друге топле и лепе ствари.
Њени радови нису јефтини. Цена неких џемпера достиже неколико десетина хиљада рубаља (неколико стотина евра). Недавно је Натела напустила посао и потпуно се посветила свом хобију. Плетиља сматра да стваралаштво човека чини срећним и помаже му да превазиђе тешкоће у животу.
Узгред, Нателин муж Кирил Астахов такође се бави плетењем, а његове црвене печурке су већ освојиле друштвене мреже.
4. Полина Мајорова – плетење од папира
Пре него што је отворила своју школу плетења од папирних ролница, Полина је радила у полицији. Плетење од папира заволела је за време породиљског одсуства 2015. године. У шупи је пронашла гомилу старих новина и било јој је жао да их баци.
Мало је прочешљала интернет и почела од обичне новинске хартије да прави дивне корпице, ташне, а затим и читаве сандуке, комоде, столове и најразличитији декор за кућу и аксеосоаре.
Полина данас има преко 150 хиљада пратилаца и већ је обучила преко хиљаду мајсторица. Многима је такође помогла да од хобија направе бизнис. Стваралаштвом је заразила и свог мужа, такође некадашњег сарадника полиције. Сада и он уме сад да плете сандуке и намештај.
5. Јелена Скрипина – хеклање салвета
Јелена Скрипина има преко 10 хиљада пратилаца на друштвеним мрежама који са интересовањем прате њене часове хеклања. Јелена је љубитељ савременог хеклања помоћу кукице. Њене ауторске салвете освојиле су свет ручних радова. Написала је књигу о томе како се оне праве са схемама и упутствима.
Осим тога, Јелена је написала детаљан приручник о украшавању плетених предмета помоћу кукице под називом „Идеална украсна ивица“. Она не само да даје савете, него чак помаже људима да тачно израчунају математичку формулу за израду украсних ивица на одећи.
6. Јулија Гендина – хеклани предмети за савремени ентеријер
Јулија је ауторка књиге „Хеклана кућа“ и још неколико бестселера о хеклању. Својом кукицом она је заиста већ украсила читаву кућу и сваки детаљ претворила у занимљиво решење за ентеријер. Јастуци, покривачи, теписи – испод њене кукице излази хармонична геометрија и права поезија мозаичког хеклања.
Јулија и друге људе учи да хеклају. Она снима часове чак и за хеклање са децом. Као мајка зна да је важно деци приближити неки хоби. Осим тога, Јулија је формирала читав клуб истомишљеника који заједно хеклају и размењују искуства.
7. Марина Горштејн – чипкасте мараме
Марина Горштејн је дизајнерка са дугим стажом, која се добро сналази како са плетећим иглама тако и са кукицом. Пре шест година је сама себи поставила изазов: да направи чипкасте мараме које ће тако урадити и презентовати да се више не доживљавају као „бакин шал“, него да постану савремени модни детаљ.
Идеје за своје чипкасте мараме од трикотаже Марина проналази у природи. Инспиришу је сибирске шуме, алтајска реке Катуњ и пољске траве. Троугаоне, полукружне и друге сложене мараме заједно са Марином учи да прави још преко 3 хиљаде жена. А своје најбоље радове сакупила је у књизи „Уметност хеклања марама“.
8. Ана Климова – пачворк
У Русији су многе генерације мајсторица ручних радова користиле преостале комаде тканине за прављење покривача. На хиљаде ситних комадића притом се склапа у једну композицију.
Пачворк или „рад од комадића“ је веома популаран хоби који је прерастао у праву уметност. Већ 10 година Ана Климова учи овој вештини све заинтересоване, настављајући породичну традицију.
„Данас се не шије од остатака, већ за пачворк постоје посебне тканине“, каже Ана. „Предмет од пачворка је право ремек-дело које се може преносити с колена на колено као породична реликвија“.
9. Оксана Аксјонова – хеклање од гајтана
Торбице, ранчеви, корпе, јастуци, табуреи, теписи – испоставља се да се све то може направити од... гајтана! Али тако да изгледа невероватно модерно! „Хеклани предмети у стању су да сваки простор испуне топлином и комфором“, сматра Оксана.
Она се од детињства бавила макрамеом, хеклањем и плетењем, али пронашла је још једну забаву: хеклање од гајтана.
10. Наташа Тишченко – амигуруми
Руска мајсторица Наташа Тишченко позната је далеко ван граница Русије. На друштвеним мрежама (под именом natura_crochet) прати је преко 100 хиљада људи, а њена књига AQUATIC AMIGURUMI са упутствима за хеклање лутака подводних бића у јапанском стилу амигуруми још 2022. године је објављена у Европи, поставши бестселер.
Наташа је почела да хекла лутке за двојицу својих синова који су много волели мекане играчке. По професији је архитекта, а приватно заљубљеник у јапанску и корејску кухињу, музику и филм, као и у јапански стил амигуруми.
Недавно је на руском језику објављена књига „ЛОС ВОВА и друге симпатичне личности“ у којој Наташа учи друге како да исхеклају дражесна бића, овога пута „копнене“ животиње: лоса Вову, гусана Гусја, мачка Тигра и друге.