Пет чињеница о уралском рексу: По чему се ова мачка разликује од свих осталих са коврџавим крзном?

Живот
АНА СОРОКИНА
Ове ретке и невероватно умиљате мачке пореклом су из уралских области Русије. Ево по чему се оне разликују од свих других пасмина са коврџавом длаком.

Предак мачак Василије

Још почетком двадесетог века у разним областима Урала постојали су подаци о популацији коврџавих мачака. Они су потицале су од животиња равне длаке међу којима су биле како сибирске врсте мачака бујне длаке, тако и оне кратке длаке, нерасне.

За претка званично признате пасмине уралског рекса узима се мачак Василиј који се родио у граду Заречни у Свердловској области крајем осамдесетих година прошлог века. Његова мајка била је обична мачка Мура.

За Василија су сазнали фелинолози из Јекатеринбурга и успели да убеде газде да своју необичну мачку покажу на изложби где је и привукла дужну пажњу.

Али Василије, није био једини. На изложби 1992. године учествовала је још једна мачка са таквим мачићима. Мусја је била Сибирјанка са дугом длаком, а њена два мачета имала су коврџаво крзно. Оба мачета купили су лењинградски одгајивачи.

На тај начин фелинолози су установили да је ген коврџаве длаке рецесиван па су почели циљано да узгајају уралсог рекса.

Посебан ген коврџавог крзна

Одгајивачи су покушали да упознају уралског рекса са другим коврџавим мачкама, али код таквих парова рађали су се мачићи са равном длаком. Испоставило се да је уралски ген коврџаве длаке другачији. У Русији нигде више није било таквих мачака.

Коврџе се код уралског рекса формирају у детињству, реч је о танкој длаци са дуплим равним таласом. Већ са три или четири месеца мачићи имају изразите коврџе, а са шест-седам уједначене таласе.

Ретка пасмина

Стандардне карактеристике пасмине утврђене су још средином деведесетих. Ипак, одгајивача има мало. Највише их је у Свердловској области, мада их има и у Москви и Петербургу.
Уралски рекс је аутохтона пасмина, доброг здравља. Ове мачке живе од 12 до 16 година.

Мачићи, без обзира на скромне перформансе (тежина одрасле мачке је око четири килограма) имају добар апетит, спортску грађу и отворен карактер.

Нису пробирачи

За разлику од изведених раса уралски рекс не тражи велику негу, често их је довољно само очешљати. Имају добар апетитит, али до краја живота остају витки. Занимљиво је да се препоручује да се ова пасмина храни природном, а не специјалном храном. Осим меса, воле овас, пиринач и хељду, као и јабуке и шаргарепу.

Кад напуне годину дана, престају да мјаучу

Иако је засад овај феномен мало проучен одгајивачи тврде да рекс мјауче само у детињству. Иритантно «мјау» практично не може да се чује, што не значи да не производе специфичне звуке и комуницирају на неки свој начин.