Како је медведица Ајка живела у стану руског редитеља и чак одиграла главну улогу у његовом филму

Бела медведица је људе прихватила као своју породицу, а дивљи медведи су је одбацили.

По улицама поларног Нориљска међу људима се некада шетала медведица. Слободно, без огрлице. Звала се Ајка. 1974. године је живела у обичном трособном стану редитеља Јурија Ледина, јела гриз с млеком, сама шапом отварала врата да изађе на терасу и људе сматрала за своју породицу.

Јуриј Ледин је за Ајку сазнао из телевизијске емисије. Рођена је у зоолошком врту у граду Николајеву. Мајка је одбила да је храни, па је медведић од 380 грама прешао под пуно старање људи. Ледин је одавно желео да сними филм о животу белих медведа и наговорио је руководство зоолошког врта да му дају Ајку.

Док није напунила пет месеци медведица је живела у његовом стану, заједно са његовом женом Људмилом и шестогодишњом ћерком Вероником. Ајка се хранила кашом од гриза (могла је да поједе до 12 флаша дневно), а затим су њеној исхрани додали рибу и месо. Ледин ју је водио са собом у шетњу по северном граду. 

Филм о животу белих медведа читава породица Ледин снимила је на острву Чамп у архипелагу Земља Фрање Јосифа. Редитељ је желео да се Ајка спријатељи сa својим дивљим рођацима и остане да живи у природи. Међутим, за 6 месеци експедиције Ајка није нашла заједнички језик ни са једним медведом. На крају је постала главна јунакиња Лединовог филма, који је приказан 1975. године.

Породица Ледин се у Нориљск вратила са поодраслом, али и даље питомом медведицом. Била је тешка 300 килограма и није могла да се смести у стан. Берлински зоолошки врт је пристао да је прими. Растанак је био тежак. Како су касније причали сарадници зоолошког врта, Ајка је прва два дана непрекидно завијала. У Берлину је провела само годину дана. Погинула је тако што је пала са стене у ограђеном простору врта за медведе. Ледин је сматрао да је он крив за њену смрт, јер ју је прерано оставио.

У знак сећања на медведицу Ајку у Нориљску је име добио спортски комплекс. Испред њега је 2020. године подигнут и споменик питомој медведици.

Филм Јурија Ледина „Бели медвед“ (1975)

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“