Вороњешка област
Јединствени храмовни комплекс постојао је све до тридесетих година прошлог века. Мала пећина била је украшена иконама и фрескама (нажалост изгубљеним због влажности), а око ње уклесана галерија, пролаз у висини човека, намењена за литију. Монаси из Дивногорског Свето-успенског манастира повремено су боравили на првом спрату комплекса како би пазили пећину и држали службе за вернике.
Место је за туристе отворено 1991. године. У пећинском комплексу се данас не врше службе, али се увек могу обићи келије, проћи уским ходницима и упознати се са животом у давним данима.
Резерват Дивногорје налази се у Лискинском рејону Вороњешке области. Природа је овде лепа у свим годишњим добима, али се у летњем периоду може видети сва раскош биљног света. На простору резервата има више од 700 врста биљака, чији је један део ушао у Црвену књигу РФ или се налази под међународном заштитом.
Лети је најзгодније користити електрични воз из Вороњежа који стаје на станици „143. km“ где се резерват налази. У осталим годишњим добима до Дивногорја се из Москве и Санкт Петербурга може стићи са преседањем у Лискију, а затим сести на електрични воз који иде до резервата.
Карта за екскурзију за одрасле кошта 260 рубаља, док је за децу бесплатно. Студенте који имају Пушкинову картицу карта ће коштати 145, а ђаке 135 рубаља.
Пре него што кренете на пут треба да обезбедите удобну обућу, флашу са водом, средства против инсеката и капу за главу, али и да понесете готовину јер нема банкомата.
У самој пећини целе године температура је плус петнаест степени Целзијусових, тако да ако пожелите да одахнете од летње врућине ово је право место. Може да се дође и са шатором и кампује у долини реке Тиха Сосна или одседне у хотелу резервата.
Дивови су живописни стубови, остаци стена по којима је резерват и добио име. Део је порушен у деветнаестом веку приликом градње пруге, а неколицина је сачувана и има статус споменика природе. У најгабаритнијим Великим дивовима, ископане су пећине и налазили се манастири.
Дивногорје је место са богатом историјом, некада је ту било четири мора, а касније је стигао ледник и за собом оставио предиван рељеф, откривајући наслаге креде и остатке преисторијског морског живота.
Касније су овде дошли древни људи (обавезно погледајте станишта и хумке из бронзаног доба), а у периоду од седмог до десетог века, на граници Хазарског каганата налазила се Мајацка градина, хазарска тврђава, насеље и неколико грнчарских радионица. На простору резервата има укупно 48 археолошких споменика, у распону од касног палеолита до средњег века.