Ово је најзападнији руски регион. Има специфичан географски положај, јер је у питању ексклава, тј. нема заједничку копнену границу са основном територијом Русије, али је повезана са њом морским путем.
Калињинград је дуго био немачки град и звао се Кенигзберг. Основали су га тевтонски витезови. Русији је припојен после Другог светског рата и тада је добио ново име по совјетском државнику Михаилу Калињину.
На Кантовом острву у центру града налази се леп католички храм из 15. века и надгробни споменик чувеног филозофа Имануела Канта који се родио и живео у Кенигзбергу.
За Калињинградску област се каже и да је то „Ћилибарски крај“ јер је изузетно богата овим драгим каменом.
Изван града се налази природни резерват Куршка превлака. То је уска и благо закривљена превлака покривена пешчаним динама и дугачка 98 километара. Она одваја Куршки залив од обале Балтичког мора.
У самом Калињинграду, иначе главном граду ове области, нема тако много историјске архитектуре као што можда туристи очекују, и зато одмах идите у мање градове, којих се Други светски рат није дотакао.
У Черњаховску (до 1946. године се звао Инстербург) можете наћи рушевине замка Тевтонског реда. Старе пруске куће одлично се уклапају у овај древни пејзаж. Прођите Пионирском и Садовом (Вртном) улицом и осетићете амбијент тихог града који се мало променио за последњих 100 година.
Прелеп је и Светлогорск (бивши Раушен). Он је скривен међу боровима на обали мора. Чак и главна улица из центра води кроз шуму до стамбених четврти. Питајте како да дођете до хотела „Дом Сказочника“ („Приповедачева кућа“, ул. Переулок Гофмана бр. 1). У дворишту иза хотела наћи ћете јединствену макету центра бившег Кенигзберга.