Санкт Петербург
Међу многобројним лепотицама из колекције Портретне дворане уочићете различите „типове“: младе даме које се заводнички поигравају са лепезом или разговарају са својим вољеним, девојчурке у мађарским капама, младе монахиње у црним капицама, снебивљиве девојке са цвећем у коси које у рукама држе или маску или портрет свога вољеног, а можете пронаћи и себе.
Гроф Пјетро Ротари је дошао у Русију у мају 1756. године и одмах је именован за дворског сликара, да би убрзо затим постао омиљени сликар на двору Јелисавете Петровне. Постао је познат по вешто насликаним портретима императорке и људи из њеног најближег окружења, као и многобројним портретима кокетних женских лица. Оне се и данас чувају у Кинеском дворцу Ораниенбаума (Ротаријев кабинет), у дворцу имања Јусупових у Архангелском код Москве (Ротаријев салон), и у различитим руским и страним музејима, али највећа његова збирка се налази у Портретној дворани Великог дворца.
У лето 1762. године, после сликареве смрти, Катарина II је наредила да се откупе све слике које су остале у његовом атељеу. Ротаријеви радови су донети у Петерхоф и од тога су 372 платна без икаквог рама окачена у Централној сали Великог петерхофског дворца. Нешто касније, 1764. године, Ротаријева платна су по пројекту архитекте Деламота урамљена у позлаћене дрвене оквире, али је смањен број слика – остало их је 368.