СТИЋИ ДО КРАЈА СВЕТА

Сурова Чукотка не воли доколичаре. Како бисте видели најлепши залазак сунца у животу, мораћете да освојите планину. А желите ли да ухватите кита за реп, морате провести много сати у чамцу на леденом морском ветру који пробија све слојеве вашег непромочивог одела. Хоћете да сазнате нешто о животу Ескима? Ускачите у теренац и добро се држите: очекује вас вишечасовна вожња по труцкавом терену. А ако се успут време одједном поквари… шта да се ради… оставићете авантуру за неки други пут и вратити се на топло и сигурно место. 

Овде је веза са виртуелним светом права реткост, док је веза са стварношћу загарантована. Пред вашим очима северни галеб краде јаје од њорке. Негде иза брега промакне лисичји реп. Покушава ли то лукава лија да зграби дражесну арктичку веверицу? 

А каква се то пара диже на хоризонту? Да нису термални извори? Баш то је потребно прозеблом истраживачу који се није купао већ пет дана… Бућ у топли базенчић! Док седите у води, посматрате кратере древних вулкана и закључујете: „Остварио ми се сан!“ 

Шта је, ипак, најважније видети на Чукотки? Наравно, све што има везе са Ескимима и китовима. 

Први задатак се решава релативно лако. Недалеко од насеља Провиденија налазе се древне насеобине Аван и Кивак, где се још могу видети јаме за чување меса и сала начињене од костију, као и остаци „нинљу“ – полуподземних кућа за чију изградњу су коришћени у овим крајевима ретки дрво и камен, као и кости китова. 

Немојте се изненадити што ћете током шетње по обали Чукотског и Беринговог мора ту и тамо набасати на међупршљенске дискове, чељусти или читаве скелете китова и моржева… На крају крајева, управо захваљујући лову на морске животиње староседелачки народи севера су стотинама година преживљавали у овако екстремним условима. Ма како силно пожелели да са собом кући понесете овакав егзотичан сувенир, немојте то учинити, јер ће вас на аеродрому вероватно оптужити за криволов. Само староседеоцима је дозвољен лов на морске животиње, као и обрада њихових костију и продаја симпатичних статуета туристима. Ако вас овакве стварчице не занимају... просто се фотографишите са костима које пронађете успут.  

А где можете видети сиве и грбаве китове у природном окружењу? Сваке године у другој половини јула ови огромни сисари допливају у Сењавинов мореуз. Ова територија улази у састав националног парка „Берингија“, тако да је потребно да унапред контактирате представнике парка и договорите посету. 

Мада староседеоци тврде да се китови могу срести чак и ако... не напустите  сопствени хотел! Понекад ови радознали џинови, наиме, упливају право у луку насеља Провиденија. И тада их без проблема можете фотографисати објективом са великом жижном даљином кроз прозор свог привременог боравишта. 

Како стићи до краја света?

Чак ни за прекаљеног авантуристу доживети Чукотку није лак задатак. Стићи авионом до престонице аутономног округа Анадира није тешко, али затим вам се може десити да у граду проведете неколико недеља пре него што временски услови дозволе да вас мали авион пребаци даље по жељеној маршрути. 

Локални водичи обично кажу овако: „Најпре дођите до нас, рецимо, у насеље Провиденија, а онда ћемо одлучити куда даље“. Зато за ово путовање треба да издвојите најмање две-три недеље. На крају крајева, мећава и олуја на Чукотки су нормална појава чак и у јулу. 

Међутим, ако вам се посрећи с временским условима, видеће незаборавна места. Чувена Китова алеја на острву Итигран, као и заливи Ема и Провиденија посебно лепо изгледају при заласку или изласку сунца, који лети на великим географским ширинама трају по неколико сати. Сунце као да се дуготрајно припије уз ниске чукотске планине, обасјавајући пејзаж тако да вам преостаје само да уздахнете и приметите: „Као да сам на другој планети!“