У походе Толстојевом духу у Јасној Пољани

Јасна Пољана је наследно имање руског писца Лава Николајевича Толстоја. Овде се он родио и провео већи део свог живота. Имање се налази у Шчекинском рејону Тулске Области (14 km југозападно од Туле).

Државни музеј-имање „Јасна Пољана“. Фотографије: Риа „Новости“.

Породица Толстој сматра да је Јасна Пољана добила свој назив по пространој сунчаној долини која се открива када се са главног пута скрене према имању, а могуће је да име потиче и од оближње речице Јасенке.

Имање је старо неколико векова. У 16. и 17. веку кроз јаснопољанске шуме је пролазила линија просечене шуме (звана Малинова) која је штитила Русију од најезда номадских племена. Село Јасна Пољана је у 16. веку било једно од утврђења на овом (такозваном острошком) делу линије и налазило се близу тврђаве Малинова.

Бољар Григорије Карцев и његов син Степан одликовани су 1627. године за верно служење цару и као награду су добили земљу у Соловском (касније Крапивенском) срезу. Међу бољаревим поседима било је и село Јасна Пољана, у коме је он направио кућу са свим погодностима за живот. Године 1763. Јасну Пољану је на женино име купио прадеда Лава Толстоја, кнез Сергеј Фјодорович Волконски. Он није одмах купио сву земљу, поред њега је било још пет власника, али су њихови поседи касније откупљени. После смрти Сергеја Волконског 1784. године имање је наследио његов син Николај Волконски. Он је из темеља изменио изглед имања и потпуно га преуредио.

Од кнеза Николаја Волконског Јасну Пољану је наследила његова ћерка јединица, мајка Лава Толстоја – Марија Николајевна. Пишчев отац, гроф Николај Иљич Толстој, доградио је овде кућу у стилу ампир са 32 собе, увећао врт и читаво домаћинство.

9. септембра (28. августа по старом календару) 1828. године у Јасној Пољани је рођен Лав Николајевич Толстој, и у њој је живео преко 50 година. Њему је Јасна Пољана и припала приликом поделе наследства 1847. године.

У Јасној Пољани Толстој је осмислио и написао многа своја дела. Утисци из живота у природи, на племићком имању, дали су писцу изузетно богат материјал за стваралаштво и много пута су се на разне начине одразили у његовим делима.

И гроб Лава Толстоја се налази ту, у шумском забрану „Стари заказ“, на ивици јаруге, у сенци дрвећа. После његове смрти Јасна Пољана је остала у власништву породице Толстој.

Имање Јасна Пољана je и даље онакво какво је познавао и волео Толстој. Меморијални пејзаж имања (вртови, паркови, рибњаци, шуме које је посадио Толстој), као и здања с краја 18. и почетка 19. века, чувају се у њиховом изворном историјском виду.

Претварање Јасне Пољане у музеј био је сложен и дуготрајан процес. Пишчева удовица Софија Андрејевна Толстој два пута се обраћала императору Николају II са молбом да се Јасна Пољана стави под заштиту државе, али је била одбијена. Одлучено је да се пишчевој удовици додели пензија од које је један део издвајан за одржавање имања. Софија Андрејевна је чинила све што је било у њеној моћи како би кућа, парк и остали објекти на имању сачували свој првобитни изглед. Она је била први чувар меморијалног комплекса имања. У очувању имања активно су учествовала и деца Лава Толстоја: Сергеј Лавович (аутор првог водича кроз Јасну Пољану, 1914) и Александра Лавовна.

27. маја 1919. године Народни комесаријат за просвету издао је Александри Лавовној Толстој Заштитну повељу за Јасну Пољану, где се потврђује да имање и све ствари у Толстојевој кући „имају изузетну културно-историјску вредност, представљају националну баштину и под заштитом су државе“. Године 1921, захваљујући пре свега напорима Александре Лавовне, имање Лава Толстоја претворено је у музеј.

Државни меморијални и природни споменик, Музеј-имање Л. Н. Толстоја „Јасна Пољана“ у последње време је далеко превазишао оквире уобичајене музејске делатности: раширио је и територијалне и професионалне границе. Данас музеј-имање „Јасна Пољана“ представља сложени систем објеката и мрежу филијала са многобројним облицима узајамног деловања музеја и друштвене средине.

Али само имање Јасна Пољана и даље је онакво какво је познавао и волео Толстој. Меморијални пејзаж имања (вртови, паркови, рибњаци, шуме које је посадио Толстој), као и здања с краја 18. и почетка 19. века, чувају се у њиховом изворном историјском виду.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: