Подземни народни дворац

Московски метро представља и превозно средство, и музеј, и музејски експонат који привлачи огроман број туриста. Чак и једно кратко путовање открива колико је овај метро другачији од свих других на свету.

Станица „Комсомољска“

Управо је на станицу „Комсомољска“ 15. октобра 1934. у 8:20 изашао први воз. Људи су дежурали целу ноћ пред улазом да би се нашли међу првим путницима. Метро је био саграђен у најкраћем року. Од доношења одлуке до отварања прве линије протекле су свега три године. Московски метро је био највеће совјетско градилиште 1930–1950, на коме су радиле стотине хиљада људи.

Станица „Таганска“

У вагону седи деда који је, да би се сместио, заузео три места. Одевен је у традиционалну руску одећу и свира на великом народном инструменту сличном цитри. То је Валериј Петрович, један од првих метро музичара. Најчешће се може срести између „Таганске“ и „Кијевске“. Као и други метрои, и московски привлачи уличне музичаре. Али, ако их примети дежурни, прети им новчана казна.

Једна линија им је, ипак, омиљенија од других — Кружна. Одсуство крајњих станица и досадних редара привлачи велики број слободних уметника.

Станица „Октобарска“

У реду људи који стоје на покретним степеницама чује се смех. Дежурна ватрено саопштава преко разгласа: „Поштовани путници, не стварајте гужву! Мушкарцима саветујем да обрате пажњу на то каква се прелепа девојка спушта низ суседни ескалатор!“

Људмила Шумакова, која ради на метро станици „Октобарска-радијална“ као „дежурна поред ескалатора“ (функција које нема у другим метроима), седмицу отпочиње шалама, док нерадним данима чита сопствена дела. Са 26 година стажа она је постала права легенда метроа. Десетине људи свакодневно специјално иду преко ове станице само да би је чули.

Са Замоскворецке на Арбатско-Покровску линију

Перону се приближава воз који се зове „Народни добровољац“ — најстарија од активних композиција. Вагони су изнутра украшени експонатима везаним за Велики отаџбински рат, у ком је московски метро одиграо важну улогу.

Изградња метроа није прекидана ни 1941–1945. Тада се користио као склониште од ваздушних напада. У метроу се у том периоду родило 217 деце. Једини нерадни дан у историји московске подземне железнице био је 16. октобар 1941, када је била донета одлука да се метро хитно уништи. Срећом, одлука је увече поништена.

Током рата отварале су се нове станице захваљујући невероватном залагању архитеката и градитеља. Мозаички панои за станицу „Аутозаводска“ израђивани су у радионицама Лењинграда под опсадом и допремали се „Путем живота“ преко језера Ладога.

По завршетку рата почела је градња Кружне линије и дубоког дела Арбатске линије. Градња дубоког дела подземне железнице има везе са почетком Хладног рата: планирано је да ове станице служе као склониште у случају нуклеарног напада. Управо на овој линији је најдубља станица целог метроа, „Парк победе“ (84 метра).

Станица „Мајаковска“

Станица „Мајаковска“ је ушла у анале светске архитектуре зато што се у њој налази 35 Дејнекових мозаика. Они станицу у суштини чине једном од сала галерије „Третјаков“. Мозаици илуструју славне песме Владимира Мајаковског.

Пошто поседује тако богату историју, московски метро је предмет мноштва легенди и гласина. Недавно је била изложена теорија о томе да 12 станица кружне линије представљају 12 знакова зодијака и да је основа саме схеме метроа астролошка карта грофа Јакова Брјуса, којим се у своје време одушевљавао Стаљин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.