Нуклеарни колос на врху света

Нуклеарни ледоломац „Арктик“ — наставак вишевековне традиције: Руси су први народ који је, још у 15. веку, почео да истражује Северни ледени океан. Фотографија: Јуриј Лушин / РИА „Новости“.

Нуклеарни ледоломац „Арктик“ — наставак вишевековне традиције: Руси су први народ који је, још у 15. веку, почео да истражује Северни ледени океан. Фотографија: Јуриј Лушин / РИА „Новости“.

17. августа 1977. нуклеарни ледоломац „Арктик“ дошао је до Северног пола, поставши први брод који је стигао до ове тачке пловећи површином мора.

Вековима су многи морепловци покушавали да доплове до центра поларне капе планете, својеврсног „врха света“, али њихови покушаји су били неуспешни или су имали трагичан исход. Совјетски инжењери су схватили да је једина погонска сила која брод ледоломац може одвести кроз лед — нуклеарна. Експериментална пловидба новог брода на нуклеарни погон саграђеног 1975. и названог „Арктик“ постала је изводљива захваљујући претходним научним припремама и дугогодишњем проучавању арктичког леденог покривача.

Чланови посаде се сећају како се ледоломац пробијао кроз појасеве веома дебелог и чврстог леденог слоја: комади леда тешки неколико тона и дебели више метара разбијали су се о прамац моћног брода уз такву тутњаву, као да се ломи камен, а не лед. Фотографија: Мај Начинкин / РИА „Новости“.

„Арктик“ је на свом пионирском путовању ка Северном полу био од 9. до 22. августа 1977. Тринаест дана је у ледом окованом бескрају био препуштен сам себи и снази својих реактора. За то време је прешао 3830 миља просечном брзином од 12,3 чворова. Чланови посаде се сећају како се ледоломац пробијао кроз појасеве веома дебелог и чврстог леденог слоја: комади леда тешки неколико тона и дебели више метара разбијали су се о прамац моћног брода уз такву тутњаву, као да се ломи камен, а не лед.

По доласку на Северни пол, тачно на 90. степену северне географске ширине подигнута је застава Совјетског Савеза. Поред ње је пободена и дршка са заставе Георгија Седова, поларног истраживача чија експедиција 1912. године није успела да стигне до Пола.

Сви чланови посаде (око 200 људи) по завршетку експедиције су награђени орденима и медаљама. Капетан „Арктика“ Јуриј Кучијев, главни механичар Олег Пашњин, старији мајстор за нуклеарне парне инсталације Фидус Асхадулин и министар морнарице СССР Тимофеј Гуженко проглашени су херојима социјалистичког рада. Чак је и сам нуклеарни ледоломац као живо биће добио Орден Октобарске револуције.

Нуклеарни ледоломац је за освајање Северног пола као живо биће добио Орден Октобарске револуције.

„Арктик“ је саграђен на Балтичком бродоградилишту у Лењинграду (данашњем Санкт Петербургу). Овај ледоломац од 75 хиљада коњских снага предвиђен је за пловидбу кроз слојеве леда дебеле три метра. Он је био први у серији од шест нуклеарних бродова и по техничким карактеристикама био је највећи ледоломац свог времена: дугачак 148 метара, широк 30 метара, са газом од 11 метара и депласманом од 23.000 тона. Сваки нуклеарни реактор покретао је по две парне турбине, сваку са по четири генератора. Цела инсталација била је смештена у заштићено одељење у средњем делу брода.

7. августа 1977. на Северном полу је свечано пободена совјетска застава. Фотографија: Јуриј Лушин / РИА „Новости“.
У БРОЈКАМА

33
године је „Арктик“ радио без прекида: његови нуклеарни реактори су радили 177 хиљада сати, а једанпут брод није улазио у луку целих годину дана

48
милиметара је дебео ојачани челик од кога је направљен прамац; на другим местима дебљина је 25 милиметара

Овај јединствени брод је 33 године радио без прекида (то је 177 хиљада сати рада реактора), годину дана је пловио без пристајања у луке (од 4. маја 1999. до 4. маја 2000) и превалио је милион миља.

За брод се може рећи да је био дословно „Made in USSR“: у изради ове машине учестовало је преко 350 совјетских организација и предузећа, сто научноистраживачких и пројектно-конструкторских институција наше земље. Међу њима су и Експериментални конструкторски биро за машиноградњу „И. И. Африкантов“ (конструисање нуклеарног реактора ОК-900), Комбинат „Мајак“ (прерада нуклеарног горива), Централни конструкторски биро „Ајзберг“ (израда пројекта ледоломца) и Научноистраживачки биро за нуклеарну енергију „И. Курчатов“.

У изградњи је у правом социјалистичком духу учествовала и будућа посада. Тако су морнари имали могућност да брже овладају новом техником.

„Арктик“ има нагнут прамац, карактеристичан за ледоломце, бачвасти труп саграђен од чврсте легуре челика, а у пределу ознаке уроњења са обе стране био је ојачан специјалним слојем који га штити од леда.

Захваљујући оваквој конструкцији, труп „Арктика“ је веома чврст, отпоран је на притисак леда и на хабање у пределу ознаке уроњења, као и на лед изузетне тврдоће. Бокови овалног облика гурају брод навише, не дозвољавајући комадима леда да га смрве. Нагнути прамац омогућава броду да се „придигне“ изнад леда и да га разбија сопственом тежином.

Нуклеарни брод „Арктик“ повучен је из употребе 2008. године. Многи његови механизми, склопови и машински делови и данас су узор квалитета и служе као резервни делови савремених ледоломаца. Брод је сада усидрен у пристаништу „Атомфлота“ у Мурманску. Ветерани флоте нуклеарних ледоломаца предлажу да се „Арктик“ премести у Санкт Петербург и преуреди у музеј.

Росијскаја газета. Сва права задржана.