Карикатура: Сергеј Јолкин.
Русија није заинтересована за придавање политичке димензије новој епизоди скандала око трговине органима на Косову, тј. за додатно заоштравање ситуације на Балкану. Појава сведока кога је најавио тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић могла би да унесе у истрагу додатни међународни импулс. Али за сада се то није догодило. Сведочењем бившег учесника такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), који је према изјави српских истражних органа потврдио да је у покрајини извршена бар једна нелегална операција вађења органа српском заробљенику, ништа се није изменило у констелацији снага око Косова.
У септембру је укинуто надгледање независности ове делимично признате територије, а Међународна управљачка група је саопштила да је руководство Косова остварило значајан напредак у разним областима. Јавно мњење Запада одавно се „уморило“ од негодовања због злочина трговине људским органима у покрајини. Добро је познат извештај Швајцарца Дика Мартија, специјалног известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе за трговину људским органима, по коме је руководство Косова на челу са премијером Хашимом Тачијем могло знати за деловање преступника са скалпелом. Могуће је да су такве хируршке операције биле финансијски мотивисане. Уосталом, засада постоје само индиректне претпоставке, а директна повезаност људи из садашњег руководства Косова са трговцима људским органима није званично утврђена. Ни нови сведок није саопштио чињенице које би указивале на такву повезаност. Због тога није ни било политичке сензације која би могла да доведе до оставке Хашима Тачија и његовог окружења.
Очигледно је да се Косово и Европа труде да што више одуговлаче истрагу, а по могућству и да је потпуно обуставе због застаревања кривичног дела, јер се може испоставити да су наручиоци органа неки врло богати становници Старог света. Тешко да су људски органи са Косова црним каналима доспевали на територију правно уређене Европе. То значи да би истрагом било утврђено да су многе европске службе бар индиректно саучествовале у злочинима вршеним у покрајини.
Због тога судски процес за трговину људским органима у Приштини тече споро, малобројни сведоци дају опречне изјаве и није ухапшен ниједан од петоро руководилаца медицинске клинике у којој су вршене незаконите операције.
Чак и ако би међународни кривични суд третирао изјаве новог сведока као веродостојне и унео их у материјал, на одговорност ће опет бити позвани само непосредни извршиоци, тако да се ова најновија епизода истраге неће одразити на репутацију садашње власти на Косову.
Не бих да прогнозирам хоће ли српски политичари одлучити да у светлу нових догађаја гурају причу о трговини људским органима, или ће сматрати да новим чињеницама треба да се баве само истражни органи. Како год буде, то ће бити одлука српске стране. Можда ће српске власти поново покушати да са појавом новог сведока стекну и нове поене, па ће се постарати да направе медијску сензацију за оне Србе који још увек верују у могућност праведног кажњавања злочинаца умешаних у трговину органима. Званични Београд тежи да приближи Србију Европској унији и њему је важно да кривцима за убиство затвореника пресуде управо судске инстанце ЕУ. Само тако би у очима Срба могао да се поправи имиџ уједињене Европе. Према томе, нови сведок се појавио као по наруџбини. Он има политички значај за српску власт, јер може мало да убрза европску Јустицију. Једно је већ очигледно: чак и ако би пресуда трговцима људских органа била повољна за српске власти, она неће зауставити процес „постепене независности“ Косова.
Обзиром да Русија није учествовала у истрази, ми не можемо да оцењујемо веродостојност и значај изјава новог сведока. По том питању ће Москва неизоставно подржати Београд на међународној сцени, али иницијатива треба да потекне са српске стране.
Индикативно је да у сусрету председника Русије и Србије Владимира Путина и Томислава Николића ситуација на Косову није била централна тема. Па ипак су обе стране још једном традиционално потврдиле приврженост решавању питања покрајине преко ОУН. Трговина органима, бар судећи по саопштењима медија, није ни била на дневном реду. Председници су разговарали углавном о великим међудржавним економским пројектима. Српски председник је потврдио приврженост своје земље „европском путу“ развоја и пружена су му уверавања да Русија по том питању није нимало узнемирена.
Позиција Москве према Косову је непромењена: ми тај регион не признајемо као државу. По питању будућег статуса Косова Русија доследно подржава српску позицију, не допуштајући да се статус кво на било који начин промени. Тако је на недавно одржаној међународној Конференцији европских уставних судова Москва спречила додељивање Косову статуса посматрача у овој организацији на основу тога што дотична покрајина није члан Савета Европе. Поједини учесници форума су тражили да се у погледу Косова направи изузетак, али Русија је то категорично одбила. Поред тога, Москва издваја и средства за обнављање хришћанских светиња које су порушене на Косову.
Међутим, Русија је врло опрезна према било каквим покушајима да се у региону изазову нови немири, одакле год такви покушаји потекли. Појаву новог сведока у судском процесу против трговаца људским органима, као и сам процес, Москва у целини доживљава пре свега као кривични поступак који за своје интересе не треба да користе ни Србија, ни српски део Косова. Кривци за незаконите радње треба да буду утврђени и кажњени. Али колико год да је стравичан њихов злочин, у садашњој фази ипак треба признати да је дотична истрага искључиво у надлежности кривичног суда и не би требало да актуелни политичари спекулишу њоме.
Јевгениј Шестаков је главни уредник спољнополитичке редакције „Росијске газете“ и модератор Дискусионог клуба овог дневника.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
