Војни нуклеaрни батискаф „Калитка“ тестиран на Арктику

Подводна нуклеарна станица „Калитка“ (пројекат 10830) прикључила се експедицији „Арктик-2012“ и узела учешће у бушењу подводног гребена Мендељејев у континенталном шелфу Северног леденог океана.

Како је за лист „Известија“ објаснио представник Министарства одбране, подморница је асистирала при корекцији радова на бушотини, који су вођени са дизел-електричних ледоломаца „Капетан Драницин“ и „Диксон“ ради утврђивања границе приобалног дела океана који припада Русији.

„Заједничким снагама смо извадили огромну количину геолошког материјала. Издвојено је преко 500 kg узорака тла који се могу класификовати. Налази ове експедиције ће послужити као основа за поновно обраћање комисији УН за поморско право са захтевом да се одобри проширење руске територије у приобалном делу Северног леденог океана. Захтев, који је због недостатка геолошких показатеља већ једном одбијен, тиче се, између осталог, стицања права приоритета при експлоатацији рудног богатства у овом делу океана“, рекао је наш саговорник за лист „Известија“. Он је додао да гребени Ломоносов и Мендељејев према подацима Министарства природних ресурса поседују залихе нафте и гаса у количини од преко 5 милијарди тона еквивалентне нафте.

За време експедиције истражен је цео гребен и начињене су три бушотине на две локације, одакле су узети узорци тла. „Калитка“ је током 20 дана обављала радове на дубини од 2,5 до 3 km. Захваљујући нуклеарном реактору и јединственој титанијумској конструкцији овај батискаф може да борави под водом много дуже од цивилних батискафа са акумулаторима.

Као носач „Калитке“ служи прерађена стратешка подморница пројекта 667 „Калмар“, на којој су демонтирани лансирни контејнери за балистичке ракете. Батискаф је причвршћен за њено дно.

„Потреба за оваквим апаратом је веома велика. Поред ‘Калитке’ (која се популарно зове ‘Лошарик’) у Русији на дубини од 2-3 km могу да раде само подводне станице ‘Мир’. У прошлој експедицији под руководством Артура Чилингарова коришћена су оба ‘Мира’. Сада је, међутим, било потребно да се обаве сложенији подводни радови који захтевају више времена. ‘Мирови’ не могу тако дуго да бораве под водом и зато је одлучено да се употреби ‘Лошарик’“, објаснио је наш саговорник за лист „Известија“.

Према речима представника Министарства одбране, „Мир“ ради помоћу акумулатора и може да проведе под водом 72 часа, а „Лошарик“ је комплетна подморница са нуклеарним реактором. Она омогућава непрекидан рад батискафа током неколико месеци. У њој има места за одмор посаде, за радне просторије, кухињу и сл. Квалитет регенерације ваздуха и воде је исти као у свемирским станицама.

„Станице ‘Мир’ у суштини служе само за подводне ‘шетње’, јер имају слабе манипулаторе, са ограниченим бројем покрета, а додатне инструменте за батиметрију на њих није могуће уградити“, објаснио је представник Министарства одбране. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.