Енергија кавкаских долмена

Пре више од 5000 година, древни градитељи са Кавказа направили су долмене, грађевине од филигрански сечених и повезаних камених блокова великих размера. Нико не зна за шта су служили. Па ипак, као и некада, они и данас инспиришу људску имагинацију.

Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Долмени („камени столови“ у преводу са доњег бретонског језика) представљају мале грађевине које по облику подсећају на кућице за птице. Тако су хармонично уклопљени у природу око Црног мора и западног Кавказа, да их је лако доживети као део крајолика. Међутим, то нису само хрпе камења, већ грађевине подигнуте јувелирском прецизношћу. Тешко је и замислити да су неке од њих старе 5.000 година.

Ако локално становништво питате о пореклу долмена, највероватније ће вам испричати легенду о патуљцима који су некада овде живели. Они су били толико мали да су за јахање користили зечеве. Како то у бајкама бива, недалеко од њих живели су дивови, који су за своје слабашне суседе саградили камене куће да би ови имали где да се склоне од невремена.

Какве врсте долмена постоје?

1. Плочасти долмени најчешће имају четири зида, крова и пода који се састоји од једне велике или неколико мањих плоча. Просторија је правоугаоног или трапезоидног облика. У плочама се налазе жлебови којима су све плоче чврсто повезане. Предња плоча, уоквирена бочним истуреним блоковима, и истурена настрешница обликују улазни део.

2. Композитни долмени се делимично или у целости састоје из појединачних малих блокова. Имају сложене геометријске спојеве, а облик просторије може бити различит: правоугаони, трапезоидни, потковичаст, округли или многоугаони.

3. Усечени долмени су урезани дубоко у камен, а потом прекривени плочом.

4. Монолитни долмени исклесани су из једног блока камена или стене. Врло се ретко срећу.

Људи због нечега имају потребу за езотеричним објашњењима настанка долмена. Постојала су веровања, наравно без доказа, како су долмене подигла ванземаљска бића и обдарила их магичним моћима којима могу да реше љубавне проблеме или да лече људе.

Истраживачи који су проучавали ове грађевине понудили су само хипотезе о њиховој намени, од којих су се до данас одржале само две. Они су могли да представљају или места за племенске ритуалне обреде или гробнице, засебне или породичне. Током ископавања у многима од њих нађени су посмртни остаци људи који су на овом подручју живели у различитим периодима. Поред тога, откривени су и разни предмети намењени преминулима – како би могли да их користе после смрти – од камених длета и комада грнчарије од сиве глине (каолина) до средњовековног оружја.

На западном Кавказу откривено је и описано око 2.300 долмена. Већина се налази у подручју Геленџика, Новоросијска и Шапсугске. Око 150 ових објеката је потпуно очувано или делимично оштећено. Међутим, упркос великом броју ових артефаката, историја њиховог настанка остаје под велом тајне. Познато је само време њихове изградње, утврђено методом радиоактивног угљеника примењеном на узорке органског порекла из долменских просторија. Тако је утврђено да су долмени на западном Кавказу саграђени у периоду између 3500. и 1400. године пре Христа.

Долмени су хармонично уклопљени у природу око Црног мора и западног Кавказа, да их је лако доживети као део крајолика. Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Древни градитељи подизали су долмене од блокова кварцног пешчара. Тежина сваке грађевине понаособ износи од 15 до 30 тона. Ово би требало да значи да су на западном Кавазу постојали каменоломи, али још увек нема никаквих трагова који би ово потврдили. Ако каменолома није било у близини, како је ово огромно камење допремано до градилишта када нису постојали одговарајући путеви за тако тежак терет? Остаје главно питање: како су древни архитекти израчунали димензије плоча када оне нису спојене по равним површинама, већ су у ту сврху начињени специјални, врхунски прецизни жлебови? Спојеви између плоча толико су узани да је између њих немогуће уметнути оштрицу ножа. Задивљујућа је спознаја да ни најстарије грађевине немају примитивну, већ сложену структуру. Долмени на планини Нексис и у близини реке Жане у области Геленџика најбољи су примери ове врхунске грађевинске технике.

У данашње време готово је немогуће изградити овако прецизно спојену конструкцију. Приликом покушаја реконструкције изградње долмена, испоставило се је да је готово немогуће без грешке саставити ове камене блокове тешке више тона. Наиме, 2007. почела је изградња једног долмена од блокова порушених објеката у Сафари парку у Геленџику, с циљем да се обрада и постављање блокова изведе помоћу најсавршеније електронске опреме. Дошло се до закључка да су градитељи из бронзаног доба били много напреднији јер су блокови новоизграђеног долмена остајали размакнути и по неколико центиметара.

Ко су заправо били градитељи који су користили овако савршену технологију? Према претпоставци Владимира Марковина, археолога који је велики део свога живота посветио проучавању кавкаских долмена, ови људи живели су у колибама од блата, нису знали за гвожђе и грнчарски точак, а земљу су обрађивали мотиком. Ипак, подизали су такве грађевине које и у наше време изазивају дивљење.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.