Сибирски лотос и боја шафрана

Иволгински дацан је највећи будистички манастирско-универзитетски комплекс у нашој земљи и сматра се духовном престоницом руских будиста. Овај дацан је чувен по нетрулежном телу ламе Даши-Доржоа Итигелова.

Иволгински дацан је манастирски комплекс са осам објеката међу којима су храмови, библиотека и будистистички универзитет, акредитована високошколска установа, јединствена у Русији. Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Иволгински дацан (будистички манастир-универзитет), отворен 1945. близу града Улан Удеа, данас се сматра духовном престоницом руских будиста. Уједно, то је и највећи будистички комплекс у нашој земљи.

У Русији се будизам појавио у 18. веку. Међутим, на територији Републике Туве, која је руској држави припојена 1914, ова религија се исповеда преко 700 година.

У 18. веку је поглавар будиста Бурјатије објавио да је императорка Катарина Велика оваплоћење Беле Таре, свезнајуће богиње-исцелитељке.

На преласку из 19. у 20. век у азијском делу Русије живело је преко 150 хиљада будиста, постојало је преко 150 „сумеа“, тј. мањих храмова, и 30 дацана.

„_serbianBeginIgnore_Түгэс Баясгалантай Үлзы Номой Хүрдын Хиид_serbianEndIgnore_“ – тако се на бурјатском пише пун назив дацана, а преводи се као „манастир где се окреће точак учења, који је пун радости и доноси срећу“. Реч „дацан“ је у тибетанској традицији назив за „факултете“ будистичких универзитета при манастирима, где се изучавају филозофија и медицина. У Русији, међутим, вероватно због дугих периода изолованости будизма и одсуства спољних утицаја, та реч не означава само универзитет, него и манастир.

Данас је Иволгински дацан манастирски комплекс са осам објеката међу којима су храмови, библиотека, а такође и будистистички универзитет, акредитована високошколска установа, јединствена у Русији. На том универзитету се изучавају филозофија и традиционална тибетанска медицина. Он је постао чувен далеко изван граница Русије, не само по савременом духовном образовању, него и по Даши-Доржоу Итигелову, поглавару будиста Русије с почетка 20. века и саподвижнику четрнаестог далај-ламе.

Итигелов је пред своју смрт 1927. упутио монасима две молбе: да му читају посебну заупокојену молитву и „да посете његово тело после 30 година“. Монаси нису смели да читају посмртну молитву живом учитељу, и тада је Итигелов заузео позу лотоса и сам почео да је чита. Тако је отишао у бољи живот. Монаси су га, не мењајући положај његовог тела, сахранили у саркофагу од кедровог дрвета у Хухе-Зурхену близу Улан Удеа. Када су 1957. први пут отворили саркофаг, у кругу данашњег Иволгинског дацана већ је стајао мали храм („суме“) и неколико кућа за ламе. На Итигеловљевом телу није било трагова труљења. После одговарајућих обреда и замене одежди тело је поново сахрањено. Итигеловљево нетрулежно тело је други пут извађено 1973, а затим је поново сахрањено.

Данас у Русији има око 3 милиона будиста. Та конфесија је трећа по бројности у нашој земљи.

Дацан је растао. Ницали су нови храмови, увећавао се број монаха и лама. У септембру 2002. саркофаг је поново откопан. Научници, који су увек скептични према сличним појавама, предложили су да се изврши експертиза тела. Експертиза је извршена и показала је да су зглобови и даље покретни, а кожа мека. Експерти нису могли да објасне тај феномен, али монаси су знали одговор. Пренели су Итигеловљево тело у дацан и заједно са добровољцима подигли за њега посебан објекат, најлепши у читавом комплексу дацана.

Данас поклоници из оближњих региона и других земаља често долазе само да виде нетрулежно тело дванаестог хамбо-ламе. Сматра се да Итигелов помаже онима који га моле за помоћ. А дацан наставља да расте: од омање плаве куће за неколико деценија развио се у велики манастирски комплекс са сопственим шумарком од „бодхи“ дрвећа и живим срнама. Срне свакодневно слушају монашке молитве у којима се понављају Будине речи, изговорене пре 2500 година.

Шта обавезно треба урадити у Иволгинском дацану

1. Обићи храм у смеру казаљке на сату и завртети молитвени точак „хурде“.

Према традицији, пре уласка у будистички храм треба обићи око њега. Успут се наилази на молитвене точкове „хурде“ који садрже свитке са мантрама. Будисти сматрају да окретање тих точкова има исту вредност као молитва.

2. Упалити свећу.

У будистичким храмовима се свеће пале на посебан начин. Унутар велике спирале са миомирисима причвршћује се цедуља са именима, а затим се запали и окачи на таваницу. Лелујање цедуље од дима или ветра има исту вредност као молитва.

3. Поразговарати са ламом.

Ламе су врло предусретљиве и радо одговарају на свако питање, какво год да је. Треба унапред имати у виду да је уобичајено да се после разговора остави мали прилог.

4. Отићи на преглед код лекара.

У сваком будистичком универзитету најчешће се учи традиционална тибетанска медицина. На основу вашег пулса лекар најпре постави дијагнозу, а затим вам припреми лек од трава.

5. Видети Итигелова.

Нетрулежно тело хамбо-ламе Итигелова налази се у посебном здању дацана. Кажу да је довољно додирнути Итигеловљево тело, па да престану болести и да се остваре жеље.

Како се обући за одлазак у дацан

Тешко да ће лама или монаси стављати примедбе посетиоцима због понашања и изгледа. Трпљење је једна од основа будизма. Па ипак, било би добро да посетилац испуни њихове жеље по том питању, јер ће се тако и сам лагодније осећати у дацану, и никога неће узнемиравати.

  • Торбе треба скинути са рамена. Руке и ноге не треба да буду разголићене.
  • Не треба окретати леђа статуама, нити показивати прстом у њиховом правцу.
  • На излазу из дацана стоји „аршан“, тј. суд са водом. Десном руком треба захватити воду из тог суда и прелити је у леву, затим испити три гутљаја, а остало излити на главу. Тај ритуал симболизује очишћење.


Значење неких симбола које ћете срести у дацану

Ступа. Ступа (на бурјатском „субурган“) симболизује епизоде из Будиног живота. Може да има осам различитих облика, који симболишу Будино рођење, етапе његовог просветљења и чуда која је чинио.

Боја шафрана. Симболизује мудрост, чистоту и божанствено откровење. По предању, у древна времена су будистички монаси носили бело одело, али је после једног купања оно само од себе добило боју шафрана.

Дрво „бодхи“. Сматра се да је то врста дрвета које се данас зове „свештени фикус“ (Ficus religiosus). Данас се оно може видети у сваком будистичком манастиру или храму. По предању је Сидарта Гаутама управо под таквим дрветом достигао потпуно просветљење и постао Буда, тј. пробуђени.

Јелен. Према легенди, Буда је у шуми читао петорици аскета своју проповед „Обртај точка учења“. Они су слушали Учитеља, а када је проповед завршена, нестали су у шуми. Од тада јелен симболизује „прихватање учења“. У будистичким манастирима може се видети и њен скулптурални приказ.

Сунцобран. Није искључено да будистички монах помоћу сунцобрана једноставно покушава да се заштити од врућине или кише. Па ипак, стилизовани сунцобран у будизму симболизује још и добра дела која га штите од удараца судбине.

Лотос. Лотос симболизује чистоту. Тај симбол садржи у себи метафору будизма. Лотос је увек чист, иако расте у мутној и прљавој води.

Руски текст на порталу Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.