Поларна поезија на костима

На Чукотки, на крајњем североистоку Русије, цвета богата уметност резбарења костију са елементима какве не познаје ниједан други арктички регион: сложеним сценским комплексима и представама чији се изглед мења у зависности од угла посматрања. Ова традиција има вишемиленијумску историју и одражава богат духовни живот и поглед на свет житеља овог поларног региона.

Арктички народи на крајњем североистоку савремене Русије већ неколико хиљада година изражавају свој доживљај света и богат духовни живот кроз уметничко резбарење костију.

Када узмете фигурину животиње од кости, под различитим угловима можете видети и животињу, и човека, и неко божанство. Кроз многоликост се одразила и вера арктичких ловаца на фоке у способност људи и звери да се претварају једни у друге.

Кости животиња се у свакодневном животу користе десетинама хиљада година. Од костију моржа, кита и северног јелена преци Чукчи и Ескима правили су игле, посуђе и врхове харпуна. Отприлике у првом миленијуму пре нове ере људи су на свим тим предметима почели да сликају шаре и орнаменте везане за њихова веровања и представе о злим и добрим духовима. Тако су се појавила прва дела уметничког резбарства на кости. Поред свакодневних предмета од костију са насликаним шарама временом су се појавиле и фигурине различитих животиња које су служиле као својеврсне амајлије. Тако је, на пример, паткица направљена од кљове моржа имала двојаку функцију: била је дечја играчка, али и талисман који садржи у себи силе добра. Археолози су на Чукотки пронашли предмете од кости који представљају права ремек-дела првобитне уметности.

Од краја 19. века на Чукотки се појављују и такви уникати ликовне уметности, какве не познаје ниједан други арктички регион. Реч је о целим кљовама моржа које су у потпуности прекривене изрезбареним сценама из живота одгајивача северних јелена и ловаца на китове и фоке.

„Лов на кита и сибирску фоку“. Кљова моржа са гравиром у боји. Приказана је сцена лова у мору. Са леве стране, на обали, житељи реде убијеног кита кога су ловци извукли на обалу. У центру је чамац са ловцима, за чамац је везана друга одстрељена морска животиња, за коју су прикачени пловци направљени од одеране у једном комаду, а затим надуване коже туљана. У позадини се виде сибирске фоке како роне у мору. Једна фока лежи на обали. Фотографија: Андреј Степанов.

Данашњи мајстори Чукотке, као и пре две хиљаде година, као материјал користе јеленске рогове и кљове моржа. Њихови прикази су и даље везани за свакодневни живот и митологију Чукчи и Ескима. Занимљиво је да се до данашњег дана сачувала многоликост рукотворина. Када узмете фигурину животиње од кости, под различитим угловима можете видети и животињу, и човека, и неко божанство. То је везано за древно веровање арктичких народа у дубинску везу између природе, човека и различитих духова. Кроз многоликост се одразила и вера арктичких ловаца на фоке у способност људи и звери да се претварају једни у друге.

Посебно место у уметности резбарења костију на Чукотки заузима лик Пеликена, човечуљка са великим осмехом и великим округлим стомаком. Нико не зна тачно када се појавио тај лик и одакле потиче. У савременим веровањима овдашњих житеља Пеликен је бог радости који доноси срећу у кућу.

Данас на Чукотки ради неколико атељеа за резбарење костију. Најстарији међу њима је Уеленски косторезачки атеље. Његова слава се проширила и ван граница Русије. Уелен је најсевероисточније насељено место Русије и Евроазије. Производи уеленског косторезачког атељеа први пут су показани широј јавности 1937, на изложби у Третјаковској галерији у Москви. Та изложба је изазвала праву сензацију и тада је свет сазнао за самосвојну уметност Чукчи и Ескима. Данас се дела древних и савремених мајстора резбарства на кости могу видети у разним музејима света, од Москве и Санкт Петербурга до Париза и Њујорка.

Ако имате жељу, можете и ви набавити рукотворине чукотских мајстора-косторезаца, али имајте у виду да оне нису нимало јефтине. Цене се крећу од неколико стотина евра за мању фигурину до неколико хиљада евра за целу кљову моржа са циклусом изрезбарених сцена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“