Ушанке, кубанке и друге капе

Најпознатија руска капа свакако је „ушанка“. То је зимска капа са наушницама, а њен далеки предак се звао „треух“ и постао је популаран још у 17. веку. Била је то округла крзнена капа, најчешће од овчијег крзна. Са предње стране је била украшена широком крзненом опшивком, а позади је широко падала до рамена. Две наушнице са стране штитиле су уши и везивале су се тракама испод браде. „Треух“ је посебно био популаран у централним и северним деловима земље где зими хладноћа продире до костију. Звучи парадоксално, али у Сибиру се зима лакше подноси него у средњем појасу, јер нема толико влаге у ваздуху.

Савремена „ушанка“ је настала у скорије време. После Револуције 1917. један део „беле“ Колчакове армије почео је да носи врло практичну капу, „норвежанку“, чији је дизајн преузет од становника норвешког севера. За разлику од „треуха“, ова капа има дуге „уши“ које се врпцама могу везати испод браде када је хладно, а када није много хладно могу се везати и на темену, и онда је капа много удобнија. Затим су их носили и борци Црвене армије.

За време рата 1941-1945. читаве фабрике крзна су преоријентисане искључиво на шивење „ушанки“ за потребе фронта. Ово дизајнерско чудо се користи и дан-данас у различитим дезенима (рецимо, полицијске ушанке су сиве, а морнаричке црне). Војници на стражи морају држати подигнуте наушнице и зато када је мраз узимају већу капу која им пада на уши, тако да се не смрзавају.

Ушанка је у почетку била део војничке униформе, али је убрзо постала и део цивилне гардеробе. У СССР-у је већина мушког становништва носила ушанке од дабровине, ондатре или младунчета ирваса, а остали су негде од средине 1970-их почели да носе дуге плетене капе које изгледају као да на врху имају кресту и зато их Руси зову „петлићи“ (на руском „петушки“). Најпопуларнији су били „петлићи“ са натписом „Спорт“ или цртежом јелке и ирваса. Често су имале пуфницу или вунену кићанку. Овај део гардеробе је постао толико популаран и препознатљив, да су на 21. зимским Олимпијским играма у Ванкуверу руски олимпијци у свечаним комплетима имали и дуге плетене капе од вуне са пуфницом.

Исто толико је популарна и капа „кубанка“. Потиче из Средње Азије и са Кавказа. Зове се још и „папаха“. Носили су је козаци на Кубању (отуда и назив). Класична папаха је висока шубара од астрахањског јагњета са равним врхом. У СССР-у је била изузетно популарна женска варијанта „кубанке“ од крзна дуге длаке или тамносмеђе лисице. Постала је модерна захваљујући костимографима „Мосфилма“, јер ју је носила јунакиња популарног филма „Иронија судбине“.

Сада су „кубанке“ поново актуелне. Слободно можете узети мамину „кубанку“ од тамносмеђе лисице, тј. можете је скинути са тегле (тако се најбоље чува крзно и облик капе) и носити је са класичним капутом или пелерином без оковратника у стилу 1960-их. Крзнена капа се не слаже баш најбоље са бундом, али је тако топлије.

Ушанка је такође још увек у моди. Чак и чувени брендови као што су PAUL SMITH, Bally и Ralph Lauren предлажу је као додатак вашем зимском изгледу. Шлем-капе од крзна упадљивих боја из јесење и зимске колекције Chanel 2013-2014. такође подсећају на лаконску варијанту старе добре ушанке.

Прочитајте још: Прича о руској бунди

Росијскаја газета. Сва права задржана.