Двоглави орао: Како је древни индоевропски симбол служио Русији кроз векове

Државни грб Руске Федерације – двоглави орао – један је од најстаријих индоевропских симбола. У његовој историји преплићу се хришћанство, паганство и зороастризам, епохе великих империја и малих феудалних држава. Читаве цивилизације и државе су нестајале, а двоглави орао је настављао да бди над народима Југозападне Азије и Источне Европе.

Али, кренимо отпочетка. Двоглави орао се на грбу први пут појављује у симболици великог Хетитског Царства, које је у периоду од 17. до 12. века пре наше ере заузимало већи део територије савремене Турске. Од Хетита су га преузели и својим потребама прилагодили наследници једноглавог римског орла – владари Византијске Империје. Двоглави орао, након што је постао део грба владајуће династије Палеолога, убрзо је постао и симбол источног хришћанства, хармоничног споја православне цркве и ауторитарне државне власти и као такав се из Византије проширио на читав хришћански свет, па се појављује на грбовима Србије, Црне Горе, Немачке (Свете Римске Империје) и Јерменије.

Орао је у Русију „долетео“ тек почетком 13. века, заменивши трозубац – древни симбол владајуће династије Кијевске Русије. Најпре се двоглави орао појавио у Чернигову, на територији савремене Украјине, а затим у Владимиру и у Москви. Са појавом речи „Русија“, на државном грбу се појављује и орао. То се догодило крајем 15. века за време владавине ујединитеља руских земаља великог кнеза Ивана III Васиљевича, за кога се може рећи да је поставио основе обновљене Русије после ослобођења земље од татарско-монголске власти.

Након пада Константинопоља (Истамбула) Русија је постала једина независна православна земља. У то време долази до коначног „обрачуна“ између два хералдичка симбола руског народа – лава и орла. На традиционалном руском грбу налазио се лав. Познато је да је у раном средњем веку клима у Европи била знатно топлија него данас. На пример, још у 12. веку на југу Украјине, где је данас зимска температура -20 степени, некада су живели лавови и леопарди. Посебним подвигом сматрало се уловити лава. Овакав лов се организовао за изабране представнике аристократије и велике кнежеве, што је временом и довело до тога да ова животиња постане симбол племенитости и храбрости. Али је орао, након што је постао грб уједињене државе, успео да истисне лава и временом постане једини симбол Русије.

Са сваким руским царем изглед орла се мењао. У пeриоду блиских односа са Пруском и Аустријом орао је био грубљи и више геометријског облика. У периоду либерализације политичког режима у Русији контуре орлових крила постале су мекше и облије. У време окупације Москве од стране пољске војске 1612. на орловим грудима се појавио католички краљевски љиљан. Док се у другим епохама на његовим грудима налазио или свети Ђорђе или грифон – симбол императорске династије Романових.

Више пута се мењао и број круна над главама орла, што је било везано за промене у државној идеологији. Најпре су на грбу биле две круне, што је симболизовало равноправност световне и црквене власти. Након што је власт цара превагнула над православним патријархом, појавиле су се три круне. Две су се налазиле над главама орла и и даље су симболизовале једнакост световне и црквене власти, али над њима се налазила трећа, знатно већих димензија, која је представљала круну којом је црква крунисала императора. Она је означавала примат власти императора, као поглавара цркве и свих структура власти у целој држави.

Према руској хералдичкој традицији разликовали су се велики и мали државни грб. Велики грб је осим орла садржао још и грб династије Романових и грбове најважнијих земаља које су улазиле у састав руске државе. Он је био у складу са титулом владајућег монарха. Тако су се око орла налазили грбови оних царстава и кнежевина које су биле потчињене руском монарху. У савременој Великој Британији краљица је монарх Енглеске, Шкотске, Велса, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и других земаља. Руски император је био истовремено цар Пољске, Грузије, Сибира, велики кнез Финске и др. Званични мото руске хералдике је био „Бог с нама“. Како би се истакао хришћански карактер државе, поред двоглавог орла су стајали арханђели Михаило и Гаврило, који су симболизовали одбрамбену снагу и божанску заштиту над Империјом Романових.

После Фебруарске револуције 1917. демократска власт је са грба уклонила круне. Управо овај „демократски“ орао без круна се данас налази на монетама Руске Федерације. Из орлових канџи су такође склоњени симболи монархистичке власти – жезло и шар. За време Руског грађанског рата антибољшевичке снаге су вратиле орла на свој грб, али су круне замениле крстовима. Уједно су се жезло и шар поново појавили у орловим канџама.

Двоглави орао се вратио у Русију после распада СССР-а и то на основу резултата трогодишњег рада специјалне комисије која је била одговорна за избор државних симбола. Указом председника Бориса Јељцина двоглави орао је 1993. утврђен као државни грб налик на онај који је усвојен после Фебруарске револуције, без круна и симбола власти.

Међутим, ни на томе се нису завршиле метаморфозе. Орао је наставио да се мења, као и у време царева. Јачање државне власти за време председника Владимира Путина на симбол Русије се одразило тако што су му враћене три круне и симболи власти.

Двоглави орао, који је долетео из далеке прошлости и одомаћио се у Русији, наставља да се мења и да се прилагођава постојећој политичкој стварности земље која га је прихватила.

Сазнајте још: Историјат државне заставе Русије

Росијскаја газета. Сва права задржана.