Школе за „племените девојке“ поново у Русији

Пре 250 година, 1764, по указу руске императорке Катарине II у Русији је основан први Институт за племените девојке (Институт благородных девиц). То је био Институт „Смољни“ у Санкт Петербургу. Ова образовна установа држави је „давала образоване жене и добре мајке које ће доприносити не само својим породицама, него и друштву у целини“, писало је у царичином указу.

Школа која води на двор

У Институт су се уписивале девојчице узраста од 4 до 6 година. Школовање је трајало 12 година. Према статуту института, у ову престижну школу могле су да се упишу девојчице чији су очеви имали најмање чин пуковника или звање државног саветника у цивилној служби. Њихово школовање финансирано је из државног буџета. Примане су и ћерке наследних племића уз плаћање годишње школарине. Васпитанице Института „Смољни“ су се током школовања припремале за живот на двору и у високом друштву.

Наставни план института је обухватао следеће предмете: руски језик и књижевност, географија, аритметика, историја, страни језици, музика, плес, цртање и сликање, лепо понашање и манири, домаћинство. Живот девојака у институту одвијао се по строго утврђеним правилима, а са породицом су могле да се виде само викендом и празником у присуству начелнице. Девојке нису имале право да по сопственој жељи или на захтев породице напусте институт пре завршетка школовања. Оваквим строгим мерама Катарина Велика је намеравала да васпитанице института изолује из њиховог уобичајеног окружења и „створи нову врсту људи“.

После царичине смрти у институт су се уписивале нешто старије девојчице (са навршених 9 година) које су се по завршетку школовања углавном удавале за војна лица. Жене војних лица су морале да буду образоване. Иако су пре свега васпитавале децу, морале су да имају лепе манире, неопходне за високо друштво.

Институт „Смољни“ је постојао све до Октобарске револуције 1917. У њему су се школовале многе познате жене: Марија Будберг (жена коју је волео Максим Горки, агент НКВД-а), књижевница Нина Берберова, Марија Доброљубова (педагог, милосрдна сестра и револуционарка).

У Руској Империји је у неколико градова постојало 12 института за племените девојке: у далеком Сибиру у Иркутску, на Уралу у Оренбургу, а у европском делу Русије у Харкову.

Племенито потомство војника

У Русији се данас све чешће могу видети огласи за упис девојчица на школовање или припремне курсеве у школама за „племените девојке“. Највећа образовна установа оваквог типа је Пансион за васпитанице при Министарству одбране Руске Федерације који је основан 2008. Ова школа функционише по узору на некадашње институте: услови уписа су врло слични, а списак предмета и дневни распоред обавеза остали су исти као некада.

У Пансиону за васпитанице могу да се школују девојчице чији су очеви војна лица на служби у удаљеним гарнизонима, девојчице без једног од родитеља или из породица са много деце и ћерке погинулих војника и учесника војних операција награђених државним признањима за „извршавање војничке дужности“, наводи се у статуту ове образовне установе.

„Ни ја ни моји родитељи нисмо тачно знали какво образовање пружају овакве школе. Уписала сам се јер су родитељи тако одлучили. Живели смо у удаљеном гарнизону и било ми је тешко и да замислим у какву ћу школу ићи“, прича Олга Павлова, матуранткиња школе за племените девојке у Москви.

„Школе оваквог типа прилагођене су данашњим друштвеним и социјалним приликама. Наиме, девојке нису сасвим изоловане, а код нас у школи могу научити много тога што се у обичним школама не предаје“, објашњава Јелена Венедиктова, директорка Института за племените девојке при Новосибирском кадетском корпусу. У оваквим образовним установама девојчице и девојке похађају наставне предмете којих у другим школама нема. Неки од њих су: домаћинство, социјалне вештине, кореографија (јер на баловима плешу валцер са младићима из кадетског корпуса).

За разлику од племенитих девојака које су се школовале у институтима пре Октобарске револуције, данас многе девојке по завршетку оваквих школа желе да наставе образовање, најчешће у области хуманитарних наука или у некој од високих војних школа. Управо је то главна разлика: данашње „племените девојке“ из института излазе као дивне будуће супруге и домаћице, али ако желе, могу да се упишу на више школе и факултете као и матуранткиње осталих општеобразовних средњих школа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.