Петнаест година култног филма „Брат 2”

Зашто је, по Вашем мишљењу, филм „Брат2” имао толико успеха?

Сергеј Сељанов: Мислим да одговор на то питање и сами знате. Све се сложило у идеалну целину: Балабановљев сценарио, сјајна глума Сергеја Бодрова и музика Вјачеслава Бутусова. Наравно, успеху филма допринео је и главни јунак Данила Багров који, упркос томе што се обрео у свету криминала, остаје позитиван лик. Ипак мислим да је најважније то што је „Брат 2” филм о људском достојанству.

Шта се догађало на снимању?

С. С.: Филм смо снимали у Америци, што је у то време било неуобичајено. Зато смо имали извесних потешкоћа. Балабанов је више волео да ради са обичним људима него са професионалним глумцима. Желео је да сними праве америчке полицајце, али је то било забрањено. Када је успео да их некако наговори, Американци који су били у нашој филмској екипи нису могли да поверују. Питали су се: „Како ли је Русима то пошло за руком?”

У Балабановљевом филму музика има веома важно место. Да ли је редитељ унапред знао каква ће музика пратити одређену сцену, или је песме бирао у току снимања?

С. С.: Аљоша је говорио да у филм „Брат 2” жели да унесе што више музике. Почели смо да тражимо одговарајуће песме. Пре свега нас је интересовало све ново и актуелно. Много нам је помогао Миша Козирев који је тада радио на „Нашем радију”. Доносио је дискове са још необјављеним песмама. Аљоша је пажљиво одабирао: преслушавао је песме, испробавао и мењао. На крају је свака песма пронашла своје место у филму.

Да ли су филмови „Брат” и „Брат2” утицали на формирање стереотипа о деведесетим годинама прошлог века?

С. С.: Мислим да јесу. Филм увек ствара одређену представу о времену које приказује. Ови филмови пре свега показују какви су у то време били људи. Наравно, не можемо да будемо толико искључиви и да кажемо: људи су тада били управо такви. Филм је ипак уметничко виђење аутора. Једну ствар не можемо порећи: да би преживео, човек је у то бурно време морао да у себи пронађе неку унутрашњу снагу.

Бодров и Балабанов више нису са нама. Какав је био Ваш однос према њима и где је њихово место у руској кинематографији?
 

„Вечно млад“ Сергеј Бодров

20. септембра 2002. маса леда дуга 5 км сручила се право на Сергејеву филмску екипу...

С. С.: Били смо веома блиски пријатељи. И Аљоша је врло тешко поднео Бодровљеву погибију. Серјожа нам је био као рођени брат. Обојица су оставили неизбрисив траг у руској кинематографији. Ту више нема шта да се каже.

Одмах након премијере филма „Брат2” 2000. године одржан је велики концерт. Тада су у спортском комплексу „Олимпијски” такође наступиле групе чија је музика допринела јединственој атмосфери филма. На овогодишњем јубиларном концерту у Леденој дворанибило је много изненађења.

Водитељи су били Олег Гаркуша, члан групе „Аукцион” и пријатељ Алексеја Балабанова, и Ирина Салтикова која је у другом делу филма играла девојку главног јунака. Специјални гости концерта била је глумица ДарјаЈургенс, заслужна уметница РФ, која је играла Дашу, односно Мерилин, и Дечији хор Радиотелевизије СанктПетербурга.

Росијскаја газета. Сва права задржана.