Млади руски писци 21. века

Ана Старобинец, добитница награде „Национални бестселер" 2014. као најбољи дебитант.

Ана Старобинец, добитница награде „Национални бестселер" 2014. као најбољи дебитант.

РИА Новости/Алексеј Даничев
По први пут у историји руске књижевности, у Русији су се последњих година појавили заиста млади писци. Ко су они?

Процват руске световне књижевности почиње знатно касније у односу на енглеску или италијанску књижевност. Песници и писци који су се бавили световним темама у Русији су се појавили у 18. веку, а најплоднији и најпознатији међу њима стварали су током 19. века, дакле много касније него Шекспир и Данте.

Многи странци мисле да су класичну руску књижевност створили стари писци и да заиста добар роман може да напише само стар човек, као Толстој, Достојевски или Солжењицин. Они и Чехова сматрају старијим писцем, иако је најбоља дела написао у својим тридесетим годинама, а умро је у 44-ој години. Геније руске поезије Александар Пушкин је умро у 37-ој години и никако се не може назвати старим. Можда баш због тога није довољно познат ван Русије?

Међутим, у 21. веку у руској књижевности се појављују заиста млади писци. Какви су савремени млади писци у Русији?

Млади писци су заиста млади

У совјетско време „млад писац” је значило „почетник”, па су се „младима” сматрали и људи у четрдесетим или педесетим годинама живота. Представник андерграунда Јевгениј Попов (који је такође важио за „младог” све док није оседео) иронично је приметио: „Писац је млад све док не објави прву књигу”. Сада су млади писци у Русији заиста млади. Ксенија Букша, Сергеј Шаргунов, Ана Старобинец и Алиса Ганијева постали су познати писци пре тридесете године. Захар Прилепин је у књижевност ушао нешто касније. Прву књигу је објавио када му је већ било 30 година, али из оправданих разлога. Захар Прилепин се борио у Чеченији, а касније је напорно радио да би могао да издржава породицу. Па ипак, Прилепин је пре своје четрдесете године заслужио статус класика и већ издаје сабрана дела.

Млади писци више не хрле у престоницу

Иако је Русија велика земља, 90% свих дешавања у култури и књижевности одвија се у Москви и Санкт-Петербургу, а око 5% у престоници Сибира Новосибирску. До пре неколико година подразумевало се да сви млади перспективни писци или уметници долазе у Москву. То је било природно као, на пример, упис на факултет након завршене средње школе. Од 2010. ситуација се променила. Млади писци све чешће остају да живе и стварају „на својој земљи”. Могућности комуникације су све боље, па многи од њих више не желе да „освоје престоницу”. Захар Прилепин живи у дивној кући у малом селу на Волги.

Млади писци су свестрани

До скоро се подразумевало да млади писци могу да пишу само о „проблемима младих”: о првој љубави, као Иван Тургењев, или о трагању за својим местом у свету, као Толстој у аутобиографској трилогији „Детињство, дечаштво, младост”. Међутим, прве књиге савремених младих руских писаца посвећене су најразличитијим темама. Гузел Јахина је написала роман заснован на биографији њене баке, која је из татарског села прогнана у Сибир. Прва књига Ксеније Букше, коју је објавила са само 17 година, посвећена је тематици из 18. века. Ана Старобинец пише о мистичним, а Дмитриј Глуховски о апокалиптичним темама, док Шаргунов и Прилепин углавном пишу о политици, мада њихове прве књиге нису само политички ангажоване, већ писци у њима јасно изражавају своје неслагање са политичким круговима. То је, вероватно, додатно допринело њиховој популарности.

Млади писци су отворени према свету

Савремени млади руски писци данас имају много више могућности да постану познати ван Русије. У Совјетском Савезу млад писац је могао да постане члан Савеза писаца СССР и да се професионално бави књижевношћу само ако је претходно своја дела објављивао у књижевним часописима, о чијој су садржини одлучивали људи са тачно одређеним естетским и идејним ставовима. Данас млади писци могу да покрену свој књижевни часопис. Тако су списатељица Катја Морозова и књижевни критичар Игор Гуљин (обоје су млађи од 30 година) основали штампани књижевни часопис „Носорог” који се може читати и на Фејсбуку: https://www.facebook.com/nosorogi. Дакле, Савез писаца више није једина институција која писцима обезбеђује основне услове за рад. Савремени писци почетници могу да добију финансијску помоћ преко различитих грантова, фондова и програма. За писце млађе од 35 година установљена је награда „Деби”. Посао писца никада није био једноставан али је, упркос свим тешкоћама, веома популаран и у 21. веку. На папиру или на интернету, у обимној књизи или на Твитеру, писци морају да понуде нешто ново, а то могу само млади писци 21. века.

Михаил Визељ је уредник званичног портала Године књижевности у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“