Руска књижевност – главни гост на јубиларном Београдском сајму књига

Дирекција међународних пројеката издања Российская газета - Russia Beyond the Headlines, која има у Србији три пројекта, сајт „Руска реч", „РМагазин" у сарадњи са „Недељником" и „Русија и Србија" у сарадњи са „Геополитиком", биће званични медијски партнер на два штанда: на званичном руском националном штанду  и на другом руском штанду који ће бити посвећен међународној конференцији фонда Горчакова, а од 27. октобра Руском фонду културе чији је председник светски познати редитељ Никита Михалков. 

Московски сајам књига: Руска књижевност је велика, а српска није мала

Организатори званичног руског штанда ће се потрудити да свеобухватно представе руску културу, припремиће низ манифестација, за сваког по нешто. На националном штанду биће представљено више од 1.500 књига водећих руских издавача међу којима треба поменути «ОЛМА Медиа Груп», «Просвета», «АСТ», «АСТ-прес», «Ексмо», «РИПОЛ класик», «Дрофа», «РОСМЕН», «Азбука-Атикус», «Вече», «Бели град», «Владос», «О.Г.И.» и многи други. За поштоваоце писане речи из Србије биће уприличени сусрети са најбољим класичним издањима, новим издањима савремених аутора, монографијама и водичима кроз Русију, биће представљена широка лепеза уџбеника, посебно за оне који већ уче или се припремају да уче руски језик, коју веома хармонично допуњавају речници. Дела о историји Русије, о кулинарству, примењеној уметности, добре и лепе књиге за децу – сви ови жанрови и правци дају могућност сваком посетиоцу штанда да нађу нешто за себе.

За све посетиоце Београдског сајма биће уприличена изложба фотографија „Блага руске књижевности“ из колекције музеја „Каломенско“, која је посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе.

Ради сусрета са читаоцима из Србије допутоваће познати руски писци, добитници многобројних националних награда Павел Басински, Сергеј Бељаков, Борис Јевсејев, Едуард Веркин. Нешто касније придружиће им се и  писац, стручњак за књижевност, ТВ и радио водитељ Виктор Јерофејев, један од тренутно најпопуларнијих писацаЗахар Прилепин и познати писац фантастике Сергеј Лукјањенко. 

Кафић „Руска реч” у центру Београда

У августу је у нашу редакцију стигла фотографија из кафића који носи назив нашег сајта: „Руска реч”. Заинтересовало нас је ко се то одлучио да у Београду отвори кафић у част руског издања које се објављује на српском језику. Испоставило се да су власници отац и ћерка – заљубљеници у руску културу и књижевност. Наш дописник је поразговарао са њима.

Централно место у руском програму заузеће тема православља. „Православна Русија“ под овим називом биће представљена изложба књига и низ манифестација међу којима је и представљање „Православне енциклопедије“, у издању црквеног научног центра Руске Православне Цркве; представљање збирке чланака српских и руских аутора поводом 1000-годишњице од смрти Светог Благоверног кнеза Владимира (протојереј Виталије Тарасјев – старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду); пројекција филма „Друго крштење Русије“ на српском језику; представљање нових издања Сретењског манастира; отворено предавање „Издавачка делатност Руске Православне Цркве“ итд.

Једна о планираних манифестација је и видео мост Београд (Руски дом) и Санкт Петербург (Председничка библиотека), током кога би издавачи, писци, библиотекари и сви други заинтересовани за популаризацију читања разматрате низ важних питања популаризације и ширења читања.

У плану је и организација округлог стола о питањима превода са руског на српски језик и обрнуто, на коме ће учествовати Савез књижевних преводилаца Србије, Савез књижевника Србије, Удружење писаца и Српски ПЕН-клуб, Удружење библиотекара Србије, Агенције за заштиту ауторских права Србије, представници Руског центра за науку и културу у Београду.

Обиман програм за преводиоце припремио је Институт за превођење који ће представити свој грант програм подршке превођења, одржаће семинар за преводиоце, а као резултат заједничког српско-руског рада представиће прву књигу из серије“Српска реч“ под називом „Ухвати звезду падалицу: Антологија савремен српске приче“, коју је 2015. године објавио  издавач «Центар књиге Рудомино».

Публици ће први пут бити представљена књига „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације“ Славенка Терзића, Изванредног и опуномоћеног амбасадора Србије у Русији, која је изашла из штампе непосредно пре Сајма у издању руског издавача «Веће» заједно са Фондацијом историјске перспективе.

Наталија Нарочницка и Фондација за историјску перспективу, на чијем је челу, припремају представљање серије књига о историји српско-руских односа.

Три љубави Фјодора Достојевског

Прва љубав Фјодора Михаиловича Достојевског била је за њега као наставак затворске казне, с том разликом што је он ту казну трпео добровољно. Друга љубав је покривена велом тајне, и о њој се много нагађа. Трећа љубав је била она права и – доживотна.

Шта се данас чита и штампа у Русији? Одговор на ово питање можете потражити на отвореном предавању „О савременој руској књижевности: о тенденцијама и правцима у савременој руској прози. Поглед критичара и поглед писца“ (П. Басински и Б. Јевсејев).

Обиман програм припремио је Државни институт за руски језик „Пушкин“ за оне који размишљају да почну са учењем руског језика. Практично, током читавог дана, на штанду се можете упознати са радом највећег интернет портала „Образовање на руском језику“ / PushkinOnline“, уз чију помоћ је могуће на даљину, из било које тачке земљине кугле, учити руски језик, учити на руском језику, предавати руски језик. За посетиоце штанда припремљени су „Отворени часови руског језика“, квизови, мајсторске радионице, за учење првих речи на руском језику, тестирање знања руског језика и издавање Похвалница...

А за најмлађе читаоце, осим многобројних квизова, такмичења у рецитовању цртању, организован је и сусрет са Едуардом Веркином, чији је роман „Друг – април“ сврстан у списак набољих књига у свету «Беле вране-2012», коју је сачинила Минхенска међународна библиотека.

За оне који воле кулинарију, изврсни историчари и познаваоци Олга и Павел Сјуткин припремили су интересантно путовање кроз историју руске кухиње, које ће бити поткрепљено практичним радионицама о њиховој припреми уз обавезну дегустацију и дељење рецепта.

Oрганизатори програма „Русија – почасни гост Београдског међународног сајма књига“ – Федерална агенција за штампу и масовну комуникацију и Савез књижевника Русије потрудиће се да својим гостима приреде још много интересантних дешавања.

И како што то традиција налаже – све књиге остају у Србији: у Амбасади Русије у Србији, Руском центру за науку и културу, Београдском универзитету и другим установама културе у Србији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.