Сећање на Рјазанова: 5 филмова које зна сваки Рус

Филмови Елдара Рјазанова.

Филмови Елдара Рјазанова.

Антон Денисов/РИА Новости
У ноћи између 29. и 30. новембра у Москви је у 89. години преминуо совјетски и руски филмски редитељ Ељдар Рјазанов. Према извештавању медија, као узрок смрти се наводи респираторна и срчана инсуфицијенција.

„Он је аутор изузетних филмова, који се разликују од свега што сте видели. Рјазанов је истовремено био потпуно совјетски и потпуно несовјетски редитељ. Био је и комедиограф и трагичар. Али притом није био Протеј са безброј ликова. Његова интонација и стил су изузетно препознатљиви”, написао је на свом Фејсбук профилу филмски критичар Антон Долин.

Рјазанов је био филмски редитељ, глумац, сценариста, продуцент, ТВ водитељ и педагог. Рођен је 18. новембра 1927. године. Његов дугометражни играни првенац „Карневалска ноћ”, снимљен 1956. године, био је у то доба међу најгледанијим филмовима у Совјетском Савезу и стекао је култни статус. Такође је награђен специјалном дипломом на Међународном филмском фестивалу у Единбургу.

Готово сви Рјазановљеви филмови који су уследили били су хитови у Совјетском Савезу, али филмски фестивали су их често заобилазили.

„С тачке гледишта такозваног ауторског филма, његови филмови су сасвим једноставни. То су дефинитивно ’нефестивалски’ филмови који сладокусце не остављају без даха специфичним ритмом, не успављују га празним ходом и не нуде бесконачне кадрове пејзажа који сваком остављају простор за сопствена тумачења. Међутим, они су лако односили победу у ономе што је најважније, у ономе што заслужује истинско поштовање, а то је трка за гледаоца”, сматра филмски критичар Валериј Кичин.

Рјазанов је снимио укупно 28 играних и 12 документарних филмова, написао је 22 сценарија и био аутор бројних телевизијских емисија о светској кинематографији. Осим великог броја руских признања, Ељдар Рјазанов је носилац Ордена уметности и књижевности Француске.

„Руска реч” за вас издваја 5 најпознатијих филмова овог култног руског редитеља.

1. „Чувај се аутомобила”, 1966.

Извор: kinopoisk.ru
 

Лирска комедија, у чијој основи лежи градска легенда о „савременом Робину Худу”, који од криминалаца и корумпираних функционера краде аутомобиле, продаје их, а новац поклања домовима за незбринуту децу. Готово одмах пошто је филм почео да се приказује име главног јунака Јурија Деточкина у СССР-у је постало пословично, а 2012. године у Самари је чак откривен споменик посвећен овом филмском јунаку. Зачудо, филм је позитивно оцењен и на филмским фестивалима: добио је дипломе жирија у Мелбурну, Сиднеју и Единбургу. 

2. „Невероватни доживљаји Италијана у Русији”, 1973.

Извор: kinopoisk.ru
 

Овај совјетско-италијански филмски пројекат продуцирао је легендарни Дино де Лаурентис, а режирали су га заједничким снагама Ељдар Рјазанов и италијански редитељ Франко Проспери. Комедија о италијанским авантуристима који у Русији траже благо руске емигранткиње представља пародију на западне гангстерске акционе филмове, као што је Оскаром овенчан филм „Тај луди, луди, луди свет” Стенлија Крамера.

3. „Иронија судбине”, 1975.

Извор: kinopoisk.ru
 

Ово остварење је апсолутни руски телевизијски хит, почев од првог приказивања 1. јануара 1976. године, када га је видело 100 милиона људи, па све до данас („Иронија судбине” је сваке године незаобилазан део новогодишњег програма главних руских ТВ канала). У њему игра позната пољска глумица Барбара Брилска. Ради се о ироничној новогодишњој љубавној комедији, која заплет гради на проблемима типске градње станова, када су идентичне биле не само зграде, него се могло десити да и браве на вратима станова буду исте, на пример, на два стана у Москви и Санкт Петербургу.

4. „Сурова романса”, 1984.

Извор: kinopoisk.ru
 

Екранизација драмског комада руског класика Александра Островског „Девојка без мираза”. Ово је један од ретких Рјазановљевих филмова снимљених у жанру љубавне драме. Због одступања од литерарног предлошка совјетски критичари су га дочекали „на нож”, али га је зато публика заволела. У њему је руски редитељ и глумац, оскаровац Никита Михалков, одиграо једну од својих најбољих рола (лик племића-плејбоја Сергеја Паратова). Филм је освојио гран-при на међународном филмском фестивалу у Њу Делхију.

5. „Обећана небеса”, 1991.

Извор: kinopoisk.ru
 

После освајања руских признања (награда „Ника” за најбољу режију и за најбољи филм), „Обећана небеса” су наишла и на позитивну оцену жирија филмског фестивала у Мадриду, освојивши гран-при фестивала као најбоље остварење у жанру филмске фантастике. „Када сам примао награду, нисам могао да се суздржим од смеха. Филм који са болом и горчином говори о нашим несрећама, о тешком животу, о сиротињи, о људима које је систем понизио, на Западу је протумачен као елегантна фантазија руског редитеља. Али ипак ми је било драго”, написао је касније Рјазанов у мемоарима „Неподвучена црта”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“