Филм је најзначајнија појава у историји и теорији монтаже, која се и данас користи. Ајзенштајну није било довољно да прикаже статичке појаве, односно обичан редослед лепих слика. Овом новатору међу редитељима никако није одговарала непокретна камера с почетка века. За њега је сукобљавање кадрова одражавало динамику стварног живота, у овом случају почетка револуције у Русији.
„Кратка монтажа“ је брзо смењивање општег и крупног плана, и учесталост кадрова који преносе задиханост руске револуције. За гледаоце је то био прави шок. Сви су тада навикли да филм доживљавају као разоноду, а на пројекцији „Оклопњаче“ осетили су се као побуњени морнари који се сукобљавају са бруталношћу и неправедношћу власти. Једна од најјачих сцена снимљена је на степеницама у Одеси. Састављена је од 200 кадрова и постала је главна метафора народних страдања.
Сваки појединачни кадар је резултат мукотрпног рада и редитељеве жеље да код гледаоца изазове прави револуционарни ефекат.
„Психички напад“ на аудиторијум Ајзенштајн је постизао и помоћу крупног плана, који је тада први пут у историји имао конкретан циљ – да покаже бол и страх сваког учесника трагичних догађаја, као и узрок револуције.
У питању је, рекло би се, обична историјска чињеница о побуни морнара, за коју је као окидач послужила „неквалитетна храна“. Ајзенштајн то илуструје снимком уцрвљалог меса у крупном плану. Та сцена је утицала на свест многих филмских уметника који су сагледали истински утицај ужаса приказаног на екрану.
У току читавог филма редитељ манипулише осећањима гледалаца, пребацујући њихову пажњу час на топ спреман да опали, час на бинокл који је остао од лекара баченог у море, час на женска лица пуна патње због погибије њихове деце на степеницама у Одеси.
„Ми смо већ навикли да осећања приказана на сцени цветају захваљујући музици. Та музика се простире по сцени, увија се око јунака и радње, и не губећи своју самосталну линију преплиће се са читавим стројем представа које брзо промичу, и стапа се са њима у јединствену бујицу утисака. Управо тако треба да се улива у кадрове и да се прелива преко њих стихија боја, која представља читаву симфонију различитих нијанси“, писао је Ајзенштајн.
Најважнији детаљ о филму знају чак и гледаоци који га нису гледали. Наиме, иако је то било доба црно-белог филма, у њему је присутна црвена застава. У току рада на филму снимљена је застава беле боје, а затим су је сниматељ и његова екипа ручно бојили у црвено.
Према данашњим стандардима најважнији филм совјетског периода снимљен је у врло кратком року. Власти су поставиле стриктне захтеве: снимање треба да почне у августу, а филм треба да буде готов у децембру.
У причи о првој револуцији Ајзенштајн је одлучио да највећу пажњу посвети устанку на оклопњачи „Потемкин“, тако да се филмска екипа упутила у Одесу.
Редитељ је заједно са сниматељем Едуардом Тисеом први одлучио да сними маглу. До тада се сматрало да магла није прикладна за филм, а касније је постала оличење мрачне трагедије.
Сцене су дорађиване у току снимања, филмска трака је лепљена на сам дан премијере, а закључни део је додат док је трајала пројекција филма за партијску елиту у Бољшом театру.
И поред тога што чувена фраза о филму као најважнијој уметности припада Владимиру Лењину, ипак је ова врста уметности пре „Оклопњаче” третирана искључиво као разонода и одмор становништва од свакодневних проблема.
„Оклопњача” је у потпуности демонстрирала силу филмске уметности као главног инструмента пропаганде. После овог остварења Ајзенштајн је постао славан као уметник који је овековечио руску револуцију и совјетску власт. У то време овај филм није могао имати никаква друга тумачења изузев да је револуција добра и корисна. Временом је гледаоцима постао јасан и друкчији смисао филма, који говори о односу између народа и власти, и о револуцији као добу крвавих обрачуна и многобројних жртава.
Оригинал чланка: ТАСС
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
