Није лако радити као Деда Мраз

Константин Лешченко шест година ради као Деда Мраз. Када дође време, он облачи црвени капут, ставља вештачку браду и одлази да честита деци и одраслима новогодишње празнике. Он је својевремено одлучио да ради овај посао јер му је био потребан хонорар, али у међувремену је схватио да је велико задовољство доносити људима срећу и атмосферу бајке.

„Ја волим да радим са малом децом, мада на новогодишњим прославама понекад морам да забављам и одрасле“, прича он. „Деца верују у чаролију. Њихова искреност ме стално обесхрабрује“. Константин много воли да ради у вртићима. Деца понекад постављају таква питања да он као човек (а не као лик из бајке) тешко може да одговори на њих. „На пример, радили смо у вртићу, где ме је један дечак пажљиво посматрао током читаве представе и није учествовао у такмичењу. У једном тренутку ми приђе и упита ме: ’Деда Мразе, а зашто нема снега?’ То је била зима без много снега“, сећа се Константин. „Ја се збуних, почех да измишљам како су се снежни облачићи закачили за врхове планина и направила се ’гужва у саобраћају’, тако да ниједан облачић не може стићи до града“.

Десет обележја руске Нове године

Новогодишње славље у Русији носи посебан дух. Нова година је најомиљенији празник, па тако постоје бројни обичаји у вези са њом. Многи од њих карактеристични су само за Русију и разликују се од начина на који се зимски празници прослављају у остатку света.

Новогодишња чаролија

И поред таквих питања, и поред дечијих молби да им покаже своје ирвасе иако је стигао аутомобилом, Константин се труди да деци не наруши веру у новогодишњу чаролију, и да улогу Деда Мраза одигра до краја. „Веома ми је важно да ме деца не гледају као глумца, чак и када одлазим. У противном ће сав напор бити узалудан. Магија празника је тако крхка и драгоцена, и ја бих тако желео да дете што дуже има осећај да је као у бајци“, објашњава он.

Деда Мраз мора да води рачуна о својој улози и када није на представи. Како нам је испричала Владислава, сарадница Музеја руске кухиње, они свог главног новогодишњег јунака опремају бомбонама како би он могао да их дели сваком детету које сретне. „Када Дада Мраз учествује у некој представи на отвореном, или једноставно треба да прође улицом пре него што уђе у затворену просторију где се обележава празник, ми му увек напунимо џепове капута бомбонама и другим посластицама да би их могао делити свакоме кога сретне. На тај начин се подржава уверење да је Деда Мраз добар и дарежљив, да долази сваком детету, а не само оној деци која су дошла на представу“, каже Владислава.

Понекад се мора прибегавати разним лукавствима како би се деца уверила да је Деда Мраз прави. На пример, он мора да гура руке у снег. „На нашим прославама деца, нарочито они најмлађи, труде се да додирну Деда Мраза за руке и да се тако увере да је он хладан и прави“, прича Владислава. „Због тога онај ко игра улогу Деда Мраза гура руке у снег сваки пут пре уласка у затворену просторију“.

Перика и брада

Марина Суконцева већ 15 година ради на новогодишњим представама и каже да понекад није лако убедити децу да си ти права Деда Мразова унука, а не људско биће. „Једном сам радила као Сњегурочка на дочеку Нове године у вртићу у који је ишао мој син. Имала сам костим, а пошто ми је коса кратка, а Сњегурочка треба да има дугу плетеницу, ставила сам перику. После представе сам отишла кући, а затим увече дошла по дете. Једна девојчица изненада упери прст у мене и викну: „Гледајте, ово је Сњегурочка!“ На то јој друга одговори: „Јеси ли ти нормална?! Сњегурочка има плетеницу, а ова је скоро ћелава“.

Понекад су деца неповерљива према Деда Мразовом костиму. Константин се присећа како је он сам посумњао да је Деда Мраз прави када је видео његову плаву бунду, а зна се да по традицији она треба да буде црвена. У овом послу је имао случај да се детету није допала брада. „Ми имамо ритуал за најмлађу децу, када их Сњегурочка ставља мени на колена. Једном је ставила дете и рекла му: ’Погледај, Деда Мраз уопште није страшан, помази га по бради. Зар му није лепа брада?’ Дете одговори: ’Да лепа је. Ја код куће имам исту такву са ластишем’“, смеје се Константин.

Руска Нова година кроз векове

Росијскаја газета. Сва права задржана.