Десет обележја руске Нове године

Црвени кавијар, вотка и јелка - уобичајени призор у већини руских домова током новогодишње ноћи. Извор: Lori / Legion Media.

Црвени кавијар, вотка и јелка - уобичајени призор у већини руских домова током новогодишње ноћи. Извор: Lori / Legion Media.

Новогодишње славље у Русији носи посебан дух. Нова година је најомиљенији празник, па тако постоје бројни обичаји у вези са њом. Многи од њих карактеристични су само за Русију и разликују се од начина на који се зимски празници прослављају у остатку света. Портал Russia Beyond сачинио је листу од 10 најважнијих ствари које чине праву руску Нову годину.

Јелка

Убрзо после Револуције кићење божићног дрвета је забрањено, али се овај обичај враћа 1935. у виду новогодишње јелке, секуларног празничног симбола. Јелке су мале и углавном пластичне, али се и данас око њих руске породице с радошћу окупљају.

Славне личности, култни филмови и парно купатило

У многим земљама обичај је да се током новогодишњих празника емитују пригодни филмови, али ниједан није омиљен као совјетски класик „Иронија судбине“ из 1975. Овај филм се обавезно емитује сваког 31. децембра на главним државним каналима.

Сцена из филма „Иронија судбине“ (1975). Извор: kinopoisk.ru.

Главни лик је младић Жења (Јевгениј) који планира да Нову годину дочека са својом вереницом и том приликом је запроси. Међутим, по устаљеном обичају, сваког 31. децембра одлази у парно купатило на дружење са пријатељима. Жења им јавља радосну вест и друштво то прославља уз пиће. Сви се толико напију да се јунак филма грешком укрцава у авион за Лењинград уместо свог друга. По доласку, још увек пијан, не примећује да је у другом граду и таксисти каже да га вози на Трећи булевар, односно на адресу на којој живи у Москви. Иронијом судбине, зграда у истоименој лењинградској улици изгледа идентично као његова и кључ отвара браву стана (заплет филма заснива се на чињеници да су у совјетско време грађени типски стамбени блокови – зграде и распоред просторија у становима били су исти, па чак и кључеви и браве). Жења по уласку у туђи стан пада у сан, а буди се када наиђе права власница Нађа (Надежда), која и не слути шта се десило. Лако је погодити да се заљубљују једно у друго. Руси и после 40 година и даље веома воле овај филм и стиче се утисак да не може да им досади. Поред њега, на програму је често и филм за децу „Морозко“. Најпопуларније празничне телевизијске емисије су „Плави пламичак“ и „Песма године“ у којој се појављују најпознатије личности.

Салате

Нема Нове године без салата. Није реч о лаганим зеленим салатама, већ о протеинским ремек-делима пуним мајонеза. У Русији се годишње поједе 2,5 kg мајонеза по глави становника и он је неизоставан на свакој свечаној трпези. Салата „оливије“ (у иностранству позната као „руска салата“) обично се припрема са мајонезом, кромпиром, шаргарепом, киселим краставчићима, грашком, јајима и пилећим месом или саламом. Нова година не може да се замисли без овог јела. Друга позната салата је „харинга у бунди“ – слојевито јело са харингом, кромпиром, шаргарепом, цвеклом, црним луком, мајонезом и месним прерађевинама. Карактеристичну пурпурну боју даје јој цвекла.

Мандарине

Претпоставља се да обичај служења мандарина потиче још из времена владавине Николаја II. Традиција је, међутим, нарушена у доба СССР-а када је узгој и увоз овог воћа био готово немогућ. Обичај се вратио у 1970-им и мандарине су од тада саставни део новогодишњег менија.

Деда Мраз и Сњегурочка

Први становници Русије којима стиже Нова година живе на Чукотки, на граници са Аљаском. До Санкт Петербурга (на слици) празник путује кроз читавих 10 часовних зона. Тамо га на Дворском тргу дочекују Деда Мраз са градским грбом и — руски допринос овом обичају — његова унука Сњегурочка. Биће потребан још један сат да Нова година обиђе целу територију највеће земље на свету и стигне у њен најзападнији град — Калињинград.
Западњачки Санта Клаус тешко може да се пореди са руским Деда Мразом, који има и унуку – Сњегурочку (Снегуљицу). Деда Мраз се, за разлику од западног колеге, не крије и често у пратњи Сњегурочке долази на празнична славља како би поделио поклоне. Руски Деда Мраз има резиденцију недалеко од града Велики Устјуг у Вологодској Области, а сматра се да Сњегурочка пребива у Костроми на Волги.

Шампањац и кавијар

Појмови који се тешко могу повезати са СССР-ом, првом земљом радника и сељака на свету, јесу шампањац и кавијар. Иако су се ови артикли тешко могли набавити у совјетско време, они су управо тада постали део новогодишње традиције. Уобичајено је да се на прослави точи пенушаво вино „Совјетско“ (совјетски шампањац). Кавијар је најчешће црвени и служи се на хлебу премазаном маслацем.

Председниково новогодишње обраћање народу

Без обзира на политичко опредељење, Руси у целом свету не пропуштају прилику да чују новогодишње обраћање руског председника. Када се оно заврши, сат на Црвеном тргу откуцава поноћ, почиње ватромет и то је званичан почетак нове календарске године.

Послепоноћна посета пријатељима и шетња градом

За Русе је Нова година породични празник и слави се 31. децембра увече у кругу породице, уз традиционалне здравице за опроштај од старе године. Рођацима који живе далеко (и у другим часовним зонама, којих у Русији има 11!) честитке се упућују телефоном. Али, права забава почиње тек после поноћи. Велики број клубова отвара врата за посетиоце у 0:30 часова или још касније.

Ватромет

Једном приликом чуо сам да нема правог новогодишњег славља ако се на ватромет не потроши буџет једне омање државе. Моја прва прослава Нове године у Русији била је у индустријском граду Тољатију. Прво смо неколико сати славили код куће, да бисмо после поноћи са свим члановима породице отишли до главног трга. Тамо је коришћено толико пиротехнике да се чинило као да смо усред ратних дејстава. Ватромет је био снажан, бучан и блештав, баш какав и треба да буде на руској Новој години.

Новогодишња ноћ је тек почетак славља

Можда је у начину на који се Нова година прославља у Русији најбоља ствар то што грађани имају доста нерадних дана. Руси ће се на посао вратити тек 12. јануара 2015. Према томе, имаће на располагању 11 дана да се излече од мамурлука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“