Руска Нова година кроз векове

Деда Мраз са својом унуком, Сњегурочком. Извор: РИА „Новости“.

Деда Мраз са својом унуком, Сњегурочком. Извор: РИА „Новости“.

Нова година је по великом броју истраживања убедљиво најпопуларнији празник у Русији. Међутим, прослава овог празника у Русији се по смислу доста разликује од прослава у другим земљама. За Русе је то пре свега породични празник, а његова садашња иконографија (Деда Мраз и Сњегурочка, јелка, специфични украси и храна) представља синтезу многих традиција, од паганских до совјетских.

Преци данашњих Руса су пре примања хришћанства славили Коледу, пагански празник зимске краткодневице. Коледа се славила од 25. децембра до 6. јануара. Стари Словени као да су предосећали да ће баш на том месту у календару вековима касније бити прелаз из старе у нову годину. Коледа се прослављала 12 дана, ритуалима је руководило 12 свештеника, помоћу 12 снопова предвиђали су плодност усева и успех жетве воду за гатање узимали су из 12 извора. Дакле, у коледарским обредима кључна је била симболика броја 12.

Када су Руси 988. примили хришћанство у време кијевског кнеза Владимира, почело је празновање Нове године по јулијанском календару. Година је почињала 1. марта, што је логично јер се тада снег топи и природа поново оживљава. Многи пагански обреди су се стопили са хришћанским, док су се неки сачували до данас.

Иако о времену премештања Нове године од марта на септембар научници имају различита мишљења, претпоставља се да је православна црква овакву измену извршила крајем 14. века. Савремена Нова година се у Русији празнује од 1699. када је цар Петар Велики наредио да се овај празник прославља истог дана као у Европи, у којој су неколико деценија раније датуми усаглашени, тако да се Нова година славила 31. децембра као и данас. У царском указу се, између осталог, каже: „Направити украсе од боровог, јеловог и клековог дрвета и грања“. Петар Велики је наредио и да се на бољарским, племићким и трговачким имањима пуца из малих топова и мускета и да се испаљују ракете. Сиромашнија домаћинства су морала да накупе суво грање и сламу, да поставе бурад са смолом и пале празничне ватре.

Међутим, док је Петар Велики организовао прославу Нове године на европски начин, Европа је са јулијанског прешла на грегоријански календар. Зато је руска Нова година каснила за скоро две недеље све до 1919, када је Русија прешла на грегоријански календар. Због ове календарске разлике данас се у Русији Нова година слави два пута: најпре по новом, а затим 13 дана касније по старом календару.

Савремена прослава Коледе. Извор: РИА „Новости“.

Нико тачно не зна како се у Русији појавио обичај кићења јелке. Ова традиција се и у Европи појавила релативно скоро. Након примања хришћанства древни обичај украшавања дрвећа тракама проглашен је за пагански. Тек почетком 17. века у Алзасу је обновљена традиција украшавања новогодишњег дрвета. Према једној верзији, тај обичај је у Русију почетком 19. века донела супруга императора Николаја, пруска принцеза Шарлота, а према другој кићење јелке су увели немачки досељеници четрдесетих година 19. века. У сваком случају, овај обичај је у Русију стигао из Немачке и постао општеприхваћен. Нигде у свету се пред Нову годину не прода толико јелки као у Русији. Скоро свака породица има природну или вештачку јелку, а јелке су уобичајен призор и у црквеним двориштима.

У руској историји било је периода када су новогодишње јелке забрањиване из политичких разлога. Свети синод Руске православне цркве је 1916, за време Првог светског рата, забранио „немачки обичај“ кићења јелке. Годину дана у Русији су на власт дошли бољшевици. И они су били против новогодишњих јелки, мада из других разлога. Црква је јелку забрањивала као обичај ратног непријатеља, а бољшевици као симбол Божића.

Кићење јелке је у Русији поново дозвољено тек десет година касније, 1928. Већ следеће године почела је масовна производња украса за новогодишње јелке. Фабрика електричних сијалица почела је да производи празничне светиљке, а московска фабрика каблова звезде за врх јелке. У совјетско време уместо витлејемске звезде врхове јелки су украшавале петокраке звезде. Производња вештачких јелки се у СССР-у од 1960. стално повећавала. Са оваквих јелки не опадају иглице, што је њихова предност у односу на природне. Али, вештачке јелке имају један озбиљан недостатак: не миришу и поред њих нема праве празничне атмосфере.

Руски Деда Мраз са децом. Извор: РИА „Новости“.

Руска Нова година има своје специфичности. У западним земљама поклоне деци доноси Санта Клаус, а у Русији то чини Деда Мраз, што је условљено световним карактером празника који је обновљен 1928. Уместо светитеља, деци долазе ликови из руског фолклора, Деда Мраз са унуком Сњегурочком. Руски Деда Мраз је врло сличан Санта Клаусу, само му је брада дужа, говори руски - и има унуку.

Руси славе две Нове године: једну 31. децембра и другу 13. јануара. Нова година по старом календару данас се обележава све ређе. Па ипак, на тај дан и даље се емитују празнични филмови и понављају новогодишњи концерти.

Међутим, управо обележавање Нове године по старом календару омогућава да празнична атмосфера потраје целе две недеље, па и више. Овакав празнични маратон Русија успева да издржи захваљујући традиционалној салати „Оливије“ (руској салати) и „совјетском шампањцу“. Салата „Оливије“ се дуго сматрала француским предјелом од разног ситно сецканог поврћа и мајонеза. После пада Гвоздене завесе Руси су почели да путују у Француску па су са чуђењем открили да Французи немају такву салату. Рецепт за салату „Оливије“ је у ствари 1860. смислио Белгијанац Лусјен Оливије,главни кувар московског ресторана „Ермитаж“.

„Совјетског шампањца“ је сада све мање из разумљивих разлога. Шампањац се може производити само у Шампању. У иностранству више нема етикета са натписом „Совјетски шампањац“, а и у Русији се виђају све ређе. „Совјетски шампањац“ је постао обично пенушаво вино.

Коначно, неизоставни део новогодишње атмосфере у практично свим руским домовима је једно нимало руско воће - мандарине. Тако су и 2014. милиони руских породица дочекале уз мирис овог јужног воћа, јелки и традиционалне кухиње.

Росијскаја газета. Сва права задржана.