„У Русији је могуће само једно: вера православна и власт самодржавна”

Мајстор и Маргарита

1. „Чињеница је најтврдоглавија ствар на свету”.

Ову фразу изговара Воланд обраћајући се одрубљеној Берлиозовој глави на балу. Те речи су одавно постале крилатица, а сам роман је најпознатије пишчево дело. „Мајстор и Маргарита” ("Мастер и Маргарита") спада у незавршена Булгаковљева дела. После пишчеве смрти су остали делови, које је његова жена саставила у једну целину. Роман има две паралелне радње. Једна се одвија у 20. веку у Москви, а друга су догађаји из романа који је написао Мајстор (везани су за доба Понтија Пилата). Дело је у више наврата екранизовано и постављано на позоришну сцену. Анджеј Вајда је 1971. године први снимио филм по мотивима овог романа. „Мајстора и Маргариту” је 1994. снимио Јуриј Кара, али због неслагања између редитеља и продуцената гледаоци читавих 17 година нису имали прилику да виде ово остварење. Редитељ Владимир Бортко је 2005. године снимио своју верзију „Мајстора и Маргарите”.

2. „Нешто злослутно се крије у мушкарцима који избегавају вино, игре, друштво лепотица и разговоре за трпезом. Такви су или тешко болесни или тајно мрзе људе око себе”. 

3. „Тачно, човек је смртан. Али камо среће да је само смртан. Незгодно је што је он понекад изненадно смртан! Е, у томе је трик!” 

4. „Достојевски је умро. – Ја протестујем! Достојевски је бесмртан!” 

Михаил Булгаков са женом Јеленом. 

Бела гарда

5. „Ма он је нитков! – са мржњом настави Турбин (о Петљури). – Он ни сам не говори тај језик! Зар не? Ја прекјуче питам ону хуљу, доктора Курићког... Он је прошлог новембра одједном заборавио руски језик. Раније се презивао Курицки, а сад је Курићки... Е па питам га лепо како се на украјинском каже „мачак”? Он каже: „кит” [за разлику од руског „кот” – прим. прев.]. Ја га онда питам а како се каже „кит”. А он стао, само се избечио и ћути. И сад ми се више не јавља на улици.

Николка се звонко насмеја и рече:

– Реч „кит” код њих не постоји, јер у Украјини нема китова. А у Русији свега има напретек. У Белом мору има китова...” 

Булгаков је роман „Бела гарда”  ("Белая гвардия") објавио 1925. године. Књига је посвећена догађајима грађанског рата у Украјини 1918. године и судбини породице руских интелектуалаца и њихових пријатеља. То је у великој мери аутобиографски роман, у коме су као прототипи јунака послужили рођаци и пријатељи Михаила Афанасјевича. По мотивима романа постављене су позоришне представе, а екранизација се појавила тек 2012. године (редитељ Сергеј Сњешкин), додуше са много недоследности и одступања од оригиналног текста.

Симон Петљура, који се помиње у цитату, био је актер политичких и ратних збивања, један од организатора Централне раде и Директоријума Украјинске Народне Републике и његов руководилац од 1919. године, а такође главни атаман армије и морнарице.

6. „Ја бих вашег хетмана првог обесио за то што је организовао овако фину Украјину! – викао је старији Турбин. – Живела слободна Украјина од Кијева до Берлина! Пола године је он вређао руске официре, све нас је вређао. Ко је забранио формирање руске армије? Хетман. Ко је терорисао руско становништво тим гнусним језиком, који у стварности уопште и не постоји? Хетман. Ко је расплодио сав овај олош са реповима на главама? Хетман”. 

7. "Звезде ће остати и када сенки наших тела и дела више не буде на земљи". 

Дани Турбиних

8. „Хетман.

Већ одавно планирам да вама и другим ађутантима ставим на знање да одсада треба говорити украјински. То је стварно безобразлук! Ниједан мој официр не говори званични језик ове земље, а то крајње негативно утиче на украјинске јединице. Прохам ласкаво.

Шервински.

Изволте, ваша светлости! Дежурни ађутант, корнет... кнез... (Себи у браду.) Ђаво би га знао како се на украјинском каже ’кнез’!.. Нека иде дођавола! (Наглас.) Новожиљцев, привремени вршилац дужности... Мислим... мислИм... мислујем...

Хетман.

Говорите руски!

Шервински.

Разумем, ваша светлости! Корнет кнез Новожиљцев, који је дежурао пре мене, очигледно се изненада разболео и отишао је кући још пре мог доласка..." 

Позоришни комад „Дани Турбиних” („Дни Турбиных”) Михаил Афанасјевич је написао на основу свог романа „Бела гарда” на предлог МХАТ-а (Московског уметничког академског театра). У комаду, као и у роману, Булгаков заснива причу на сопственим успоменама из Кијева за време грађанског рата. У септембру 1926. године дозвољено је да се „Дани Турбиних” поставе на сцену. Касније је ово дело у више наврата прерађивано. Представу „Дани Турбиних” много је волео да гледа Јосиф Стаљин (према званичној верзији, совјетски вођа је одгледао ову представу преко 15 пута). Комад је 1976. године екранизовао редитељ Владимир Басов.

Псеће срце

9. „Ако водите рачуна о својој пробави, ево вам користан савет: не говорите за ручком о бољшевизму и медицини. И Боже сачувај да пре ручка читате совјетске новине!” 

Роман „Псеће срце” ("Собачье сердце")  Булгаков је написао 1925. године. Прича о експерименту професора Преображенског, у коме он псу луталици пресађује људске органе, ушла је у руске хрестоматије. Многи историчари књижевности сматрају да роман треба сврстати у политичке сатире, а Шарикова (човека који је створен у том експерименту) доживљавају као алегоријски лик лумпен-пролетари јата, који је неочекивано добио велику количину права и слобода и почео да уништава и себи сличне, и своје творце. Најпознатија екранизација овог романа је филм Владимира Бортка „Псеће срце” из 1988. године.

10. „Никада немојте чинити злочин, против кога год да је усмерен. Доживите старост са чистим рукама”. 

Михаил Булгаков (1891-1940) – велики руски писац. Рођен је и одрастао у Кијеву. Са одличним успехом је завршио медицински факултет Кијевског универзитета, после чега се извесно време бавио добротворним лечењем. Његове делимично биографске приче о том периоду штампане су у медицинском часопису. Поред поменутих дела Булгаков је написао драмско дело „Иван Васиљевич мења професију” (по мотивима овог комада Леонид Гајдај је снимио истоимени филм – једну од најпознатијих совјетских комедија), причу „Морфијум” и циклус прича „Белешке младог лекара” (по мотивима поменутих дела редитељ Алексеј Балабанов је 2008. године снимио филм „Морфијум”).

Росијскаја газета. Сва права задржана.