Последњи Пушкинов двобој: Пет чињеница о песниковој смрти

1. Изазов на двобој

Александар Пушкин и Жорж Дантес, 25-годишњи француски официр руске гарде, два пута су један другога изазивали на двобој. Први пут је Пушкин изазвао Дантеса, о коме су се у петербуршком друштву шириле гласине да није равондушан према Пушкиновој супрузи Наталији Гончаровој. То је било неколико месеци пре трагичног двобоја, тј. још у новембру 1836. године, а догодило се када је Пушкин добио анонимну пасквилу под називом „диплома рогоње“ са крајње отвореном алузијом на неверност његове жене. Писмо се могло протумачити тако као да песникова супруга вара свога мужа са императором (у Петербургу се причало да се Гончарова допада цару Николају Првом). Пушкин је помислио да је аутор писма холандски посланик барон Хекерн, старатељ који је усвојио Дантеса. Зато је изазвао Дантеса на двобој. Међутим, Дантес је ускоро неочекивано запросио сестру Пушкинове жене Јекатерину Гончарову, после чега је Пушкин повукао свој изазов.

Ускоро после свадбе Дантеса и Јекатерине у високом друштву су опет почеле да се шире прљаве гласине о Пушкиновој породици и песник је написао Хекерну оштро писмо сматрајући да поново он стоји иза свих тих гласина. У писму песник није много бирао речи о Хекерну и о његовом усвојеном сину. Овога пута је већ сам Хекерн изјавио да Пушкинов изазов остаје на снази.

Жорж Дантес. Илустрација: РИА Новости

2. Сурови услови двобоја

Двобој је одржан у предграђу Петербурга на Црној реци. Услови двобоја су били изузетно сурови. Растојање између Пушкина и Дантеса је било највише 10 корака (док су учесници двобоја у другим европским земљама најчешће пуцали једни у друге са удаљености од 25-30 корака).

Дантес је пуцао први и тешко је ранио Пушкина у стомак. Пушкин је пао и пуцао је ослонивши се на земљу, али је метак само закачио Дантесову десну руку. Два дана после двобоја Пушкин је издахнуо.

3. Царева реакција

Још је Петар Први забранио двобоје у Русији. Пушкин је на самрти успео да преко царског лекара измоли од Николаја Првог опроштај за свог секунданта Константина Данзаса, тако да се овај извукао само са два месеца затвора.

Политичке поруке Пушкинових бајки

Дантеса је протерао из земље и одузео му официрско звање. Дантесова жена (Пушкинова свастика) отишла је са својим мужем. Родила му је четворо деце и умрла 1843. године.

По доласку у Француску Дантес је почео да се бави политиком, обављао је тајне дипломатске мисије за Наполеона III, који га је касније именовао за доживотног сенатора. Према једном сведочанству, Дантес је говорио да је захваљујући своме одласку из Русије, изазваном двобојем, у отаџбини направио „сјајну политичку каријеру“.

4. Улога Наталије Гончарове

Појединци мисле да је Пушкинова супруга Наталија Гончарова у извесном смислу крива за песникову смрт, јер није хтела или није умела да заустави гласине које су њено име доводиле у везу са Дантесом. На пример, Гончарову су за Пушкинову смрт оптуживале две познате руске песникиње, Ана Ахматова и Марина Цветајева. Ахматова ју је назвала „саучесницом Хекерна у случају који је претходио двобоју“, а Цветајева је написала: „Само лепотица, обична лепотица, без коректног ума, душе, срца и дара. Гола лепота, која сече као мач. И посекла га је“.

Наталија Гончарова. Сликар: Владимир Гау. Илустрација: РИА Новости

После Другог светског рата у Паризу су објављена два Дантесова писма која је написао почетком 1836. године. У њима он пише како је заљубљен у „најдивније створење у Петербургу“. Још пише да је њен муж „лудачки љубоморан“, а она није равнодушна према Дантесу. Међутим, пише и то да она није спремна да ради њега „прекрши свој завет“.

Научници немају јединствен став поводом тих писама. Једни сматрају да женска особа о којој пише Француз није Гончарова, а други да је Дантес желео да увери високо друштво у своје односе са лепом Гончаровом. То му је, по њиховом мишљењу, било потребно да би заташкао гласине о својој могућој хомосексуалној вези са бароном Хекерном.

5. Пушкин на двобојима

Ово није био први Пушкинов двобој. Сматра се да је песник пре тога најмање 20 пута изазвао друге, а 7 пута је сам био изазван. Четири двобоја су одржана, а остали су избегнути углавном захваљујући интервенцији песникових пријатеља.

"Опраштање Пушкина с морем", слика Ајавазовског и Репина. Илустрација: Пушкинов Музеј

Први пут је Пушкин изазвао на двобој свог ујака Павла Ганибала када је имао само 17 година. Био је увређен што му је овај преотео девојку на балу. Двобој ипак није одржан и свађа се брзо завршила помирењем.

Пушкин је сматран за одличног стрелца, али он није пуцао први и никада није пролио крв свог супарника, изузев у двобоју против Дантеса.

Десет фактора огромне Пушкинове популарности

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!