Како се говори руски језик у бившим совјетским републикама?

У земљама попут Белорусије и Казахстана где је руски језик задржан у службеној употреби, он се користи у скоро свим областима живота.
У земљама попут Белорусије и Казахстана где је руски језик задржан у службеној употреби, он се користи у скоро свим областима живота. / Виктор Драчев/ТАСС
Историјске и економске везе су најважнији разлог за задржавање руског језика у употреби широм постсовјетског простора. Међутим, многе владе некадашњих република СССР-а, данас независних држава, константно ограничавају његову употребу.

Од распада СССР-а прошло је више од две деценије, али се руски језик и даље говори у многим бившим совјетским републикама. Чак и у балтичким земљама и Украјини, где су власти доносиле законе ради ограничавања употребе руског језика, још увек живи велики број људи који говоре руски, а међу њима су и државни службеници који га користе не само у незваничној, већ и у службеној комуникацији.

На пример, у априлу ове године градоначелник Риге је новчано кажњен од стране летонског Центра за државни језик зато што је током обиласка једне школе говорио руски језик. Овога месеца се у украјинској јавности водила оштра дебата о штампању улазница за такмичење „Песма Евровизије“ на руском.

Зашто руски језик и даље остаје у употреби у оним земљама које желе да се што више приближе Европској унији? Зашто закони и прописи који ограничавају употребу руског нису увек делотворни?

 

Историјско наслеђе

После распада СССР-а, током деведесетих и после 2000. године, у некадашњим совјетским републикама остао је да живи велики број људи који говоре руски језик. Иако су различите владе новонасталих независних држава разматрале мере о ограничавању употребе руског, то често није спровођено у дело због страха од реакције јавности.

У земљама попут Белорусије и Казахстана где је руски језик задржан у службеној употреби, он се користи у скоро свим областима живота: пословању, државној управи, медијима, образовању и култури. Говоре га представници политичке елите, али и млади људи који желе да наставе школовање на руским универзитетима.

Увек су постојале школе и универзитети на којима се настава одвијала на руском. Велики је број оних који нису Руси, али сматрају руски матерњим језиком, јер га користе за комуникацију са члановима породице. „Руски језик је нечије опредељење и језик којим се споразумевају припадници различитих народа“, изјавила је за „Руску реч“ Галија Ибрагимова, пореклом Татарка из Казања, иначе рођена у Узбекистану.

Са тиме се слаже и Ајнур из Казахстана: „Руски нам је потребан за комуникацију. У Грузији или некој другој бившој совјетској републици увек ћеш пронаћи некога ко говори овај језик.“

Економске везе

Руски језик је и даље веома раширен у земљама централне Азије, где је број људи који га говоре и разумеју макар на основном нивоу чак и порастао у односу на совјетско доба. Рафаел Сатаров, који руски сматра матерњим језиком иако има азерске, јеврејске и узбечке корене, верује да је то једним делом последица изражене миграције радника из земаља попут Узбекистана, Таџикистана и Киргистана у Русију.

Јасно је да жеља за послом у Русији представља велики подстицај младим људима из централне Азије да уче руски језик. Према подацима Федералне агенције за питања Заједнице независних држава „Россотрудничество“, у Азербејџану, Узбекистану и Таџикистану расте број полазника курсева руског језика.

У Летонији руски нема статус званичног језика, али се може неформално назвати „језиком пословања“, рекао је за „Руску реч“ Борис Јегоров, Рус рођен у Летонији. У тој земљи постоји више од 6.000 предузећа са руским капиталом, док туристички сектор још увек у великој мери зависи од гостију из Русије.

Ситуација је слична у Естонији, која такође има бројну заједницу људи који говоре руским језиком – око 30% од укупног становништва према подацима из 2011. године. У 2016. години руски туристи били су на другом месту по броју посета Естонији, одмах иза Финаца.

Руски језик се говори и у Молдавији, нарочито у Придњестровљу и Гагаузији, областима које ни после 1991. године нису прекидале везе с Русијом. Према резултатима пописа из 2014. године у Молдавији живи више од 263.000 људи, односно 9,4% од укупног броја становника којима је матерњи језик руски. У молдавским школама руски се традиционално предавао као други језик и вероватно ће и даље остати у употреби, нарочито пошто је Молдавија обновила економске везе с Русијом после посете председника Игора Додона Москви у јануару ове године.

Ситуација у Украјини и Грузији

Упркос политичким несугласицама које Украјина и Грузија имају са Русијом и настојањима њихових власти да ослабе позиције руског језика, у овим државама и даље постоје велике групе људи који га користе у свакодневном животу. Према резултатима пописа из 2001. године у Украјини је живело око 8,3 милиона људи који су се изјаснили да им је матерњи језик руски. У Грузији их има много мање – само 45.920 у 2014. години.

Украјина, чија је историја тесно повезана са Русијом, одувек је припадала руском говорном подручју. Према истраживању агенције „Галуп“ из 2008. године 83% Украјинаца је руски језик сматрало примарним језиком комуникације. Према незваничним проценама, данас бар 70% становништва зна да говори руски, а овај језик се у великој мери користи и на интернету.

На пример, у Украјини је 2014. године око 90% претрага на „Гуглу“ извршено на руском. Поред тога, руски језик је веома раширен у украјинским медијима, штампаним и електронским. Према извештају Би-Би-Сија, у 2016. години на украјинском језику штампало се само 35% дневних новина и 25% часописа.

Недавно је Украјина донела прописе чији је циљ ограничавање употребе руског језика у јавној комуникацији, а приметно је и смањење броја школа и вртића са наставом на руском. Све се више користе језици земаља Европске уније.

Према речима Злате Симоненко, адвоката из Украјине, наредне генерације Украјинаца највероватније неће знати да говоре руски језик. „Деца уче украјински почев од вртића, а затим настављају у основним и средњим школама. Постоји врло мало средњих школа у којима се настава одвија на руском“, објашњава Симоненко.

Када је реч о ситуацији о Грузији, у претходном периоду енглески језик је био интензивно промовисан, али се чини да нова власт ради на реафирмацији руског. Грузијски председник Георги Маргвелашвили недавно је изјавио да би елиминисање руског језика било „у основи погрешно“, јер је он ефикасно средство за комуникацију са суседима Грузије.

Руски језик је и даље у широкој употреби с обзиром на развијене руско-грузијске туристичке везе, али и због бројних личних контаката међу становницима двеју држава. „Многи у Грузији имају блиске пријатеље и родбину у Русији, тако да и им и деца уче руски“, каже у изјави за „Руску реч“ Тамта Утиашвили из Тбилисија. „Поред тога, руски се тражи на конкурсима за посао, посебно за рад у туризму.“

Oвог месеца je Financial Times објавио како је у протеклих двадесет година руски језик изгубио на значају више од било ког другог светског језика. Међутим, стварност је много сложенија. Руски језик се и даље користи у државама са заједничком историјом која још није избледела, а у догледној будућности сигурно ће и даље бити језик комуникације међу припадницима различитих народа на постсовјетском простору, све док међу њима постоје јаке економске везе.