Десет руских речи које је тешко тачно превести на српски

Григориј Авојан
За поједине руске изразе је у српском језику тешко пронаћи тачан еквивалент, поготово ако је дотични појам везан за загонетну „руску душу”.

1. „По́шлость”

Руски и амерички писац Владимир Набоков, који је у Америци држао предавања студентима славистике, признао је да није могао превести ову толико уобичајену руску реч.

Шта је то „пошлость”? Набоков је наводио овакав пример: „Отворите било који часопис и обавезно ћете наићи на нешто попут овога: породица је тек купила радио-пријемник (аутомобил, фрижидер, сребрни есцајг – свеједно шта). Мајка тапше од превелике радости, деца скачу унаоколо зинувши од чуда, а мало дете и пас покушавају да дохвате ивицу стола на који је постављен идол... А мало по страни ... победоносно стоји татица – поносни ’дародавац’. Густа ’пошлость’ такве рекламе не произилази из лажног преувеличавања вредности конкретног корисног предмета, него из претпоставке да најузвишенија срећа може бити купљена и да таква куповина оплемењује купца”.

„Та реч обухвата и тривијалност, и вулгарност, и развратност и одсуство духовности”, додаје професорка Харвардског универзитета Светлана Бојм.

2. „Надры́в”

У немачкој Википедији постоји засебан чланак посвећен руској речи „надрыв” („Nadryw”): То је кључни појам руског писца Фјодора Достојевског. Ова реч описује неконтролисано емотивно стање у коме човек извлачи на површину дубоко скривена интимна осећања.

Поред тога, „надрыв” код Достојевског означава ситуацију у којој се јунак толико удубљује у контемплацију да у својој души може пронаћи и оно чега у њој уопште нема, или га нема у толикој мери. Због тога се „с надрывом” често изражавају умишљена, неизмерно преувеличана или изобличена осећања. Једно поглавље романа „Браћа Карамазови” се тако и зове: „Надрывы”.

3. „Ха́мство”

Ову појаву је помињао совјетски писац Сергеј Довлатов у чланку „То непреводиво ’хамство’”: „’Хамство’ није ништа друго до грубост, дрскост и неотесаност ’у једном пакету’, с тим што се подразумева да човек који све то испољава неће бити кажњен”. По Довлатовљевом мишљењу, „хамство” убија човека у појам управо због некажњивости. Против њега нема лека, једини спас је у повлачењу. „Десет година живим... у безумном, дивном и ужасном Њујорку, и све време се чудим како у њему нема ’хамства’. Овде вам се може догодити свашта, али ’хамства’ стварно нема. Можете, рецимо, бити опљачкани, али нико вам неће залупити врата пред носом”, додаје писац.

4. „Импортозамеще́ние”

Ова реч је у Русији популарна од 2014. године, када је Запад увео санкције, а Русија одговорила контрасанкцијама и политиком усмереном на систематску замену увозне робе домаћим производима. У питању је сложеница састављена од речи „импорт” (увоз) и „замещение” (замена).

Данас се овај израз веома често користи у руским медијима, а на српски језик се сваки пут мора преводити описно, с тим што и тај описни превод најчешће не може бити опширан, тј. не може садржати конотацију која се подразумева у изворном руском тексту.

5. „Тоска́”

Ова реч се може превести као „душевни бол” или „меланхолија”, али ти изрази не одражавају сву дубину руског појма. Владимир Набоков је писао: „Ниједна реч у енглеском не одражава све нијансе значења речи ’тоска’. То је осећање велике душевне патње без неког посебног разлога. У некој безазленијој варијанти је то нејасан бол у души, ... нејасан немир, носталгија, љубавна чежња”.

6. „Тусо́вка”

Реч „тусовка” је ушла у омладински жаргон током 1980-их. Тако се звало необавезно дружење у групама чији чланови имају иста интересовања и воде сличан начин живота. Назив потиче од глагола „тасовать”, што значи „мешати шпил карата”, јер у таквом окупљању човек контактира са различитим људима (често и непознатим), а контакти су многобројни и случајни (на пример, „тусовка” у дискотеци). Значење се проширило касније, када је реч почела да се користи и за припадност виртуелним социјалним заједницама, опет по неком основу – професионалном или идеолошком. Временом је ово секундарно значење постало примарно. У креативним круговима је уврежено мишљење да је за успешно напредовање пожељно да аутор припада некој утицајној „тусовци” где се окупљају људи из дотичне бранше, на пример књижевници или, рецимо, сликари. Реч „тусовка” се користи и за свакојаке политичке правце. На пример, либерална „тусовка” се често доживљава као супротност патриотске „тусовке”.

7. „Беспреде́л”

Професор славистике са Универзитета у Њујорку Елиот Боренштајн објашњава ову реч буквално: „без граница и ограничења” („предел” је на руском граница, ограничење), док енглески преводиоци често користе енглеску реч lawlessness (безакоње). Међутим, у руском језику је значење ове речи далеко шире. То је оцена деловања некога ко не крши само закон, него и општеприхваћене моралне норме.

8. „Аво́сь”

Врло је тешко објаснити значење ове речи онима којима руски језик није матерњи. То што означава реч „авось” често се третира као једна од најважнијих црта руског националног бића. Уздати се у „авось” значи радити нешто без посебног напора, али уз очекивање да ће све случајно испасти добро.

9. „Санкцио́нка”

Ова реч се појавила када је 2014. године Запад увео санкције Русији, а Русија одговорила контрасанкцијама. Означава намирнице чији је увоз у Русију забрањен. Многи укусни страни производи на које су житељи великих руских градова навикли данас се не могу наћи у продаји, тако да их грађани Русије могу пробати само када оду у иностранство. Хронолошки гледано, последња „санкционка” је црногорско вино „Вранац”, чији увоз у Руску Федерацију је недавно забрањен због велике количине пестицида.

10. „Пиа́риться”

Реч потиче од скраћенице енглеског израза „public relations” (PR), којим се означавају везе са јавношћу. Данас у руском језику овај повратни глагол има извесну негативну конотацију. Могао би се превести изразима „рекламирати се”, „бавити се саморекламом”, али у руском језику он ипак има нешто шире значење. На пример, употребљава се када неко користи безначајан или неуместан повод да скрене пажњу на себе.

Овај глагол има и доста изведеница. На пример, партицип „распиаренный” се користи да означи личност или појаву коју су медији неоправдано често помињали и тако је учинили познатом и признатом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.