„Нажалост у Србији засада не постоји бренд руског филма“

Све је засновано на ентузијазму

​– Филипе, ти већ неколико година организујеш овде фестивале, па ипак кажеш да почетком године ниси сигуран да ће фестивал на крају бити одржан. Зашто је то тако?

– Ја радим на промовисању Русије у Србији. За мене је Русија на првом месту. Мени је важно да овде однос према Русији и Русима остане топао као што је сада. Због тога ме мало забрињава оно што се данас догађа у званичној политици Србије. У томе има и наше кривице, јер ми сувише споро радимо са Србијом. За нас се издвајају мали буџети. Треба их повећати. Недавно сам о томе разговарао са партнерима. На први поглед се чини да свако од нас понаособ мало тога учини, али кад се сви напори саберу у један резултат, онда се види да је то много. Али све је то засновано на ентузијазму, а он, као што је познато, пролази после пет година. Наша држава треба да нам обезбеди континуитет, стабилност и подршку, јер ја почетком године не знам хоће ли се мој фестивал одржати или не, а то значи да не могу ни да се договарам са градовима и да припремам програм. Ја сада не знам хоће ли следеће године бити одржан православни фестивал, а за фестивал дечијег филма мислим да се он следеће године вероватно неће одржати, уколико се нешто не промени.

„У Србији не постоји политика промовисања руског филма“

– Срби много воле руске филмове...

– Али у Србији не постоји бренд руског филма. Прошле године у српским биоскопима није приказан ниједан руски филм изузев анимација „Вукови и овце“ и „Смешарики. Легенда о златној аждаји“. „Машу и медведа“ не рачунамо, јер се та цртана серија приказује на телевизији, а кажу да је права за њено приказивање откупила хрватска компанија, и сада Хрвати зарађују преко Срба. Није ми познато зашто то својевремено није учинила српска компанија. Наши филмови се већином не синхронизују него се приказују са титловима. У Србији нема промотера који би приказивали руске филмове, и уопште не постоји политика промовисања руског филма. Постојимо само ми, ентузијасти. Ми приказујемо деци руске дечије филмове, али користимо административне ресурсе. Ако покажемо само рекламу, онда српска деца неће пожелети да гледају руски филм јер га не познају. Они знају само за „Машу и медведа“ и ништа више. Хвала Богу да постоји бар „Маша и медвед“!

Са друге стране, та иста деца ће пожелети да гледају Дизнијеве филмове. Зато треба причати о нашем филму, треба људе навикавати на то. Ми имамо добре филмове, достојне пажње. Ми не приказујемо отрцане ствари. Тачно је да се деца организовано доводе на приказивање наших филмова, али малишанима су ти филмови занимљиви. Они не напуштају сале него са пажњом гледају до краја. Српски ТВ канали почињу да се интересују за руске цртане филмове, али немају новца да откупе права за њихово приказивање. Руски аниматори не намеравају да своје филмове бесплатно дају телевизији ради промовисања бренда Русије. Такви споразуми и договори треба да се склапају на нивоу министарстава културе.

Девет брилијантних цртаних адаптација руске књижевности

Трагом руских стваралаца на српском простору

– Филипе, ти никада не долазиш тек тако у Србију. Твој долазак увек значи да се спрема нешто важно. Реци шта сада припремате? На којим пројектима радите?

– Сада су сниматељи филмског студија „Руски пут“ из Дома руске емиграције „Александар Солжењицин“ обавили у Србији снимање сцена за филм о Николају Окуњеву, руском историчару уметности. Он је у Србији проучавао фреске у манастирима Сопоћани, Жича, Градац и Студеница. Поред тога, припремамо се за снимање филма о архитекти Николају Краснову. И њега ће снимати студио „Руски пут“ и моја компанија „Вифсаида“. Тај филм је део циклуса „Руси у светској култури“. Ми смо проучили оно што нам може затребати из Архива Кинотеке и Архива Југославије. Снимање филма у Србији ће почети 21. августа и трајаће око недељу дана. Снимаћемо зграде које је пројектовао Краснов и интервјуисаћемо људе, а пре тога ћемо боравити на Криму.

„Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова

Руски филмови за српског гледаоца

– Чекају те још два филмска фестивала који су у Србији већ постали традиција. То су: „Бајке детињства“ и „Снажни духом“. Како теку припреме?

– Од 11. до 15. септембра ће се одржати Недеља руског дечијег филма у Београду. Филмови ће се приказивати у пет градских биоскопских сала (у Културном центру Београда, у Центру за културу „Влада Дивљан“, Југословенској кинотеци, Омладинском позоришту ДАДОВ и Дому омладине Београда) и још у четири града – Лазаревцу, Младеновцу, Раковици и Сопоту. Отварање фестивала ће се одржати у Дому омладине Београда 11. септембра у 11 часова. Наравно, као и увек, планиран је долазак угледних гостију. Засада не откривамо ко ће бити наши гости! Драго нам је што су се градске власти одазвале на предлог да сарађујемо, и што ће обезбедити боравак, храну и превоз за госте, као и сале за приказивање филмова. Веома се надам да ће се и Руски дом придружити и ставити своју салу на располагање.

– Шта планирате да прикажете?

– Програм је састављен од најзанимљивијих и најуспешнијих филмова које смо у различитим периодима приказивали гледаоцима различитих градова. Ово је пети, и може се рећи јубиларни фестивал, па бисмо желели да прикажемо све што је најбоље. Наравно, биће и новитета.

– Хоће ли фестивал „Снажни духом“ такође бити одржан у септембру?

– Ја увек наглашавам да је то православни српски фестивал. „Снажни духом“ је међународни фестивал православног филма у Србији. Овај ће бити трећи по реду. Отварање је 25. септембра у Крушевцу. Фестивал ће трајати три дана. Одлучили смо да оба ова фестивала организујемо у септембру јер су људи крајем августа, као што је досада био случај, углавном заузети због припрема за школу и није им до разоноде. А крајем септембра се већ сви врате са одмора и уђу у уобичајени радни режим. Зато се надамо да ће у то доба многи са задовољством посетити наше пројекције. Ове године посебну пажњу посвећујемо информационој компоненти јер нам је важно да што више људи у Србији сазна за фестивал. Одаћу вам малу тајну: на отварању ће бити приказан филм Карена Шахназарова „Ана Карењина. Прича о Вронском“. Тај филм још нико у Србији није видео. Он је недавно премијерно приказан у Москви. Радња филма је тесно повезана са Крушевцем и са генералом Рајевским, тако да овај филм свакако није случајно изабран. Карен Шахназаров је потврдио свој долазак и надамо се да ће заиста доћи. У жирију ће бити представници Украјине, Белорусије и Србије. Ове године формирамо и омладински српски жири, да видимо шта ће он изабрати. А поред тога ћемо имати и новинарски жири, па овом приликом и Вас, Катарина, позивамо да учествујете у њему!

– Хвала вам за указану част!

– Сада се одлучује о томе ко ће бити на челу жирија. На програму фестивала су филмови из Јерменије, Грузије, Пољске и Русије. Програм још није састављен до краја. Надамо се да ће гледаоци бити пријатно изненађени!

Веома сам захвалан Министарству спољних послова и Амбасади РФ у Београду који испољавају велику пажњу према нашем деловању и подржавају нас колико је у њиховој моћи. Наши партнери нам излазе у сусрет. То су српско одељење међународног грађанског Фонда јединства православних народа и Координациони савет руских сународника који живе у Србији. Прошле године нас је подржао Фонд Александра Невског. Све су то конкретни људи, то је људски фактор. И то много значи.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!