Заувек изгубљена: Тајна библиотеке Ивана Грозног

Појединци верују да је цар Иван сакрио колекцију негде у Москви или у неком другом руском граду./Портрет Ивана Грозног, сликар Виктор Васнецов,1897. Извор: Третјаковска галерија

Све је почело пре много векова, када су Турци у 15. столећу заузели Константинопољ и срушили моћно Византијско царство. Многи Грци православне вере су побегли, а међу њима и Тома Палеолог, брат последњег византијског цара Константина XI. Он је нашао уточиште у Риму, али је претходно (ако се може веровати легенди) спаковао и понео са собом библиотеку византијских императора коју је сваки од њих допуњавао.

Та библиотека је садржала око 800 књига, укључујући јединствена ремек-дела грчке и римске књижевности. Наследила ју је Томина ћерка Софија Палеолог која је ради Русије оставила Рим и удала се за великог московског кнеза Ивана III. Она је донела поменуту библиотеку у Русију, али је колекција постала позната као „библиотека Ивана Грозног“.

Ризница суровог монарха

Софијин унук Иван IV, који је стекао репутацију бруталног цара и надимак Грозни, наследио је библиотеку (у Русији познату и под називом „Либереја“, од речи „liber“, што на латинском значи „књига“), а и сам ју је допунио тако што је слао људе по целој Европи да прикупљају ретке књиге и рукописе. Многи верују да је цар Иван сакрио књиге негде у Москви, или у неком другом руском граду. После цареве смрти 1584. године библиотека је нестала без трага.

Тако гласи легенда. Кристофер фон Дабелов, историчар 19. века родом из Дорпата (данас Тарту, Естонија), тврдио је да је видео списак књига изгубљене колекције. Судећи по тој тврдњи, проналазак библиотеке би био раван проналаску Светог грала. На списку су, наводно, биле 142 књиге „Историје Рима” Тита Ливија (сада је историчарима познато само 35 књига), интегрална верзија Цицеронове „Државе“ (у западним библиотекама се чувају само њени фрагменти) и непозната Виргилијева поема... То су само неки од многих рукописа које је Либереја, наводно,садржала.

Нема чврстих доказа

Са друге стране, многи стручњаци су и даље скептични по питању постојања библиотеке. Александар Фиљушкин, ванредни професор руске историје на Санктпетербуршком државном универзитету објаснио је за лист „Комсомольская правда“ зашто он сумња у ову легенду.

Прво, мало је вероватно, по његовим речима, да породица Томе Палеолога у Риму није продала бар део Либереје, како би обезбедила средства за живот. Друго, он каже да се ниједном извору везаном за библиотеку не може безрезервно веровати. На пример, Фон Дабелов, који се хвалио да је нашао списак, није никоме показао тај документ.

У појединим европским хроникама 16-18. века помиње се легендарна библиотека, али то увек више звучи као мит без чврстих доказа, уверен је Фиљушкин.

Неуморни трагачи

Чак и ако је библиотека Ивана Грозног постојала могла је бити лако уништена, претпостављају стручњаци. Москва је преживела три велика пожара у 16. и 17. веку (1547, 1571. и 1626) у којима је скривена библиотека могла потпуно изгорети. Друга, мање вероватна теорија гласи да су библиотеку уништили Пољаци за време инвазије на Русију почетком 17. века, када су под опсадом остали у Кремљу без хране. Тада су, наводно, појели кожу којом су књиге биле укоричене, а оно што је остало су уништили.

Скептицизам, међутим, није зауставио ентузијасте у њиховој тежњи да прекопају главни град Русије не би ли случајно наишли на цареву ризницу књига. Узалуд се трагало и изван Москве, на пример у Вологди – омиљеном граду Ивана Грозног (465 км северно од Москве), и у Александровском кремљу (121 км североисточно од Москве), где је цар живео од 1565. до 1584. године.

И наравно, многи претпостављају да се Либереја крије у Московском кремљу.

Годинама су археолози и авантуристи истраживали многе локалитете. Императори 19. века, па чак и Јосиф Стаљин, пустили су научнике у Кремљ у нади да ће пронаћи непроцењиве византијске књиге, али све је било узалуд.

„Ако би неко пронашао библиотеку, постао би познат као Јуриј Гагарин“, верује Фиљушкин. И поред тога што постојање Либереје не делује веродостојно, овај мит је и даље веома популаран. Московски археолог Александар Векслер је у једном интервјуу рекао у шали: „Библиотека Ивана Грозног свакако постоји. Како може да не постоји када толико дуго даје новинарима материјал за писање?“

Овај текст је део серије текстова под називом „Russia X-Files” коју „Руска реч” посвећује загонеткама, тајнама и аномалијама везаним за Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!