Совјетски пуковник – творац првог синтисајзера

Јевгениј Мурзин, директор и научни руководилац експерименталног студија компаније "Мелодија"

Јевгениј Мурзин, директор и научни руководилац експерименталног студија компаније "Мелодија"

М. Филимонов/RIA Novosti
Синтисајзер је најупадљивији симбол музичких иновација друге половине 20. века. Ретко ко зна да је први музички синтисајзер направио пуковник Црвене армије Јевгениј Мурзин 1958. године. Да је жив, он би 25. октобра 2017. године прославио свој 103. рођендан.

Шта је то АНС синтисајзер?

Јевгениј Мурзин је рођен 1914. Завршио је Московски инжењеријски институт. У Другом светском рату и после њега руководио је научним пројектом електромеханичког противваздушног детектора. За тај изум је добио престижну Стаљинову награду и постао главни инжењер командног центра противваздушне одбране.

Мурзин је волео и музику, и желео је да комбинује своја технолошка знања са тим хобијем. Још као студент 1938. године он је дошао на идеју да направи машину која би могла репродуковати сваки звук, боју и интервал, тј. све што може затребати композитору.

Изум је заснован на методу фотооптичког снимања звука који се примењује у кинематографији, што му је омогућило да добије видљиви приказ звучног таласа као и да реализује други циљ - да синтетише звук од вештачки генерисаног звучног таласа.

Због рата и његових последица, реализација ове идеје трајала је скоро 20 година. Први модел музичког синтисајзера добио је име по руском композитору-новатору Александру Скрјабину. Овај синтисајзер се појавио 1958. године. Био је изложен чак и у Лондону и Паризу. Познат је и под ознаком АНС што су иницијали великог композитора Александра Николајевича Скрјабина.

Музичка звезда

АНС, први совјетски електронски музички синтисајзер

АНС је премештен у Скрјабинов музеј у Москви и постао је његов најважнији експонат, а често и звезда музичких догађаја. Московским музичким круговима је овај инструмент отворио нове стваралачке хоризонте. Он може да генерише сваки звук у 720 звучних канала.

Није било дирки, а на стаклу је била линија кроз коју је зрак светлости допирао до фотоелемената. То је изгледало као осликавање музике.

Изум је био идеалан за оно доба. То је било време освајања космоса, а АНС је могао да ствара "космичку" музику. За разлику од савремених синтисајзера овај инструмент није био направљен за јавне наступе него само за стварање звука.

АНС је коришћен у многим совјетским филмовима након што је формирана специјална лабораторија за рад са овим уређајем, на челу са Мурзином. Совјетски композитори Едуард Артемјев и Станислав Крејчи на синтисајзеру АНС компоновали су музику за совјетске филмове као што су "Брилијантска рука", "Соларис" и "Огледало".

"’Соларис’ је једини филм у мојој музичкој каријери у коме је електроника била главна музичка тема филма" рекао је касније Артемјев.

У Скрјабиновом музеју у Москви је 1967. године отворен експериментални студио електронске музике под Мурзиновим руководством. Тада је он већ напустио армију. Совјетски и немачки композитор Алфред Шнитке је 1969. године компоновао своју електронску мелодију на синтисајзеру АНС. Како је Шнитке касније рекао, "то је био покушај да се акустика строго формализује".

После Мурзинове смрти 1970. године АНС је коришћен за обучавање људи и увежбавање говора, као и за проучавање језика делфина. На крају је инструмент пренет у Московски државни универзитет где се и данас чува.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“