Совјетски пуковник – творац првог синтисајзера

Шта је то АНС синтисајзер?

Јевгениј Мурзин је рођен 1914. Завршио је Московски инжењеријски институт. У Другом светском рату и после њега руководио је научним пројектом електромеханичког противваздушног детектора. За тај изум је добио престижну Стаљинову награду и постао главни инжењер командног центра противваздушне одбране.

Мурзин је волео и музику, и желео је да комбинује своја технолошка знања са тим хобијем. Још као студент 1938. године он је дошао на идеју да направи машину која би могла репродуковати сваки звук, боју и интервал, тј. све што може затребати композитору.

Изум је заснован на методу фотооптичког снимања звука који се примењује у кинематографији, што му је омогућило да добије видљиви приказ звучног таласа као и да реализује други циљ - да синтетише звук од вештачки генерисаног звучног таласа.

Због рата и његових последица, реализација ове идеје трајала је скоро 20 година. Први модел музичког синтисајзера добио је име по руском композитору-новатору Александру Скрјабину. Овај синтисајзер се појавио 1958. године. Био је изложен чак и у Лондону и Паризу. Познат је и под ознаком АНС што су иницијали великог композитора Александра Николајевича Скрјабина.

Музичка звезда

АНС, први совјетски електронски музички синтисајзер

Николај Пашин/RIA Novosti

АНС је премештен у Скрјабинов музеј у Москви и постао је његов најважнији експонат, а често и звезда музичких догађаја. Московским музичким круговима је овај инструмент отворио нове стваралачке хоризонте. Он може да генерише сваки звук у 720 звучних канала.

Није било дирки, а на стаклу је била линија кроз коју је зрак светлости допирао до фотоелемената. То је изгледало као осликавање музике.

Изум је био идеалан за оно доба. То је било време освајања космоса, а АНС је могао да ствара "космичку" музику. За разлику од савремених синтисајзера овај инструмент није био направљен за јавне наступе него само за стварање звука.

АНС је коришћен у многим совјетским филмовима након што је формирана специјална лабораторија за рад са овим уређајем, на челу са Мурзином. Совјетски композитори Едуард Артемјев и Станислав Крејчи на синтисајзеру АНС компоновали су музику за совјетске филмове као што су "Брилијантска рука", "Соларис" и "Огледало".

"’Соларис’ је једини филм у мојој музичкој каријери у коме је електроника била главна музичка тема филма" рекао је касније Артемјев.

У Скрјабиновом музеју у Москви је 1967. године отворен експериментални студио електронске музике под Мурзиновим руководством. Тада је он већ напустио армију. Совјетски и немачки композитор Алфред Шнитке је 1969. године компоновао своју електронску мелодију на синтисајзеру АНС. Како је Шнитке касније рекао, "то је био покушај да се акустика строго формализује".

После Мурзинове смрти 1970. године АНС је коришћен за обучавање људи и увежбавање говора, као и за проучавање језика делфина. На крају је инструмент пренет у Московски државни универзитет где се и данас чува.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!