Изгубљено благо: Како су бољшевици распродали непроцењива уметничка дела из Ермитажа и Кремља

Виктор Великжанин/TASS
Рафаел, Фаберже и руске царске круне опточене драгуљима данас се налазе у америчким и европским музејима захваљујући аукцијама уметничких дела које су организовали бољшевици.

У другој половини 20-их година прошлог века совјетска власт је светско тржиште уметнина преплавила благом из својих музеја. Таква распродаја у историји уметности никада раније није виђена.

Младој социјалистичкој држави која се опорављала од последица разорног грађанског рата био је потребан новац за изградњу новог друштва. Државно руководство је одлучило да средства прикупи продајом непроцењивих ремек-дела која је стара власт брижљиво сакупљала. Благо из Дијамантског фонда, Кремља, Ермитажа и Третјаковске галерије распродато је на аукцијама милионерима из САД и Европе.

„Било је ту различитих људи. Арманд Хамер је био мрачна особа. Чула сам да је било застрашујуће боравити у истој просторији са њим. Он је организовао продају руских уметнина (за шта му је совјетска власт дала 10% провизије). У највећој њујоршкој робној кући 'Lord & Taylor' приредио је аукцију 'Благо Романових' (излажући дела која у ствари нису имала никакве везе са царском породицом)”, објашњава Наталија Семјонова, историчар и аутор књиге „Распродато благо Русије”.

Царске круне и дијаманти, иконе и друге реликвије, ретке слике и скулптуре у великом броју су продате америчком секретару за финансије Ендрјуу Мелону, нафтном магнату Калусту Гулбенкијану и америчком амбасадору Џозефу Дејвису и његовој жени Марџори Пост. Бројна уметничка дела касније су прешла у власништво музеја широм света: од Метрополитена у Њујорку и Хилвуда у Вашингтону до Музеја Калуста Гулбенкијана у Лисабону. Russia Beyond је саставила списак највећег блага које је Русија изгубила.

Компанија К. Болин, Царска круна за венчања из 1890-их

Ово је једна од скромнијих круна коју су бољшевици продали. Носила ју је последња руска царица Александра Фјодоровна на венчању 1894. године. Круну је 1926. године Гохран (Државни фонд драгоцених метала и драгог камења) продао Норману Вајсу, који ју је 1966. године преко аукционарске куће „Sotheby's” продао Марџори Пост. Данас је део колекције музеја Хилвуд у Вашингтону.

Фаберже: Царско крунидбено ускршње јаје, 1897.

Цар Николај II је својој жени Александри Фјодоровној поклонио Фабержеово јаје од платине са дијамантима, рубинима и минијатурним кочијама. Оружарница московског Кремља продала га је 1927. године Галерији Вартски у Лондону, а 1970-их је постало део колекције Малколма Форбса у Њујорку. Данас је изложено у Фабержеовом музеју у Санкт Петербургу као део колекције руског милијардера Виктора Векселберга.

Петер Паул Рубенс, Портрет Хелене Фурман, 1630-1632.

Јекатерина Велика купила је ову слику за Ермитаж, а 1929. године Совјетски Савез ју је продао Калусту Гулбенкијану. Данас се налази у Музеј Гулбенкијана у Лисабону.

Рафаел, Мадона Алба, 1510

Ова слика је била највеће дело генија ренесансе у колекцији Ермитажа. 1931. године продата је Ендрјуу Мелону за рекордну суму од скоро 1,2 милиона долара. Данас се налази у Националној галерији уметности у Вашингтону.

Тицијан, Венера са огледалом, око 1555.

Ово Тицијаново ремек-дело постало је део колекције Ермитажа 1850. године, а 1931. продато је Ендрјуу Мелону. Касније је прешло у власништво Националне галерије уметности у Вашингтону.

Јан ван Ајк, два панела из триптиха, „Распеће и Страшни суд”, око 1430.

Ови панели из такозване колекције „Татишчевљевих вишеделних икона” (купио их је Дмитриј Татишчев, руски амбасадор у Шпанији) представљају фрагменте триптиха чији је централни део изгубљен. 1933. године продате су њујоршком музеју уметности Метрополитен. После продаје ових панела, као и слике „Благовести”, коју је неколико година раније купио Мелон, Ермитаж је остао без иједног Ван Ајковог дела.

Никола Пусен, Рођење Венере (Тријумф Нептуна и Амфитрите), 1638-1640

Један од четири „тријумфа” које је Пусен насликао за легендарног кардинала Ришељеа. Слику је купила Јекатерина Велика. 1932. године продата је Фондацији Елкинс, а данас се налази у Музеју уметности у Филаделфији.

Рембрант, Одрицање Светог Петра, 1660.

Продаја овог дела Рајксмузеуму у Амстердаму 1933. године била је права трагедија за запослене у Ермитажу. Тадашњи директор музеја Борис Легран је записао: „ово је једино наше Рембрантово дело на којем он користи ефекат вештачког осветљења”.

Винсент ван Гог, Ноћни кафе, 1888.

Ово је једно од ретких дела импресиониста које је Русија изгубила и то само зато што 20-их година прошлог века није вредело много. Музеј нове западне уметности у Москви  (данас Пушкинов музеј ликовних уметности) продао је Ван Гогову слику 1933. године Стивену Кларку, који га је завештао Музеју уметности универзитета Јејл.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“