Песму „Надежда” написали су 1971. године совјетски композитор Александра Пахмутова и песник Николај Добронравов. Ово је у Русији једна од најомиљенијих песама. „Надежда” је била песма совјетских и руских космонаута, који је према традицији увек слушају пре полетања. Према легенди, један руски пилот је чудом преживао несрећу са хеликоптером у Авганистану. Није имао готово никаве шансе да преживи, али совјетска певачица Едита Пјеха га је посетила у болници и отпевала му песму „Надежда”. Пилот се опоравио.
Ово је вероватно најпознатија песма о Другом светском рату. Изворно ју је отпевао Марк Бернес у ратном филму из 1943. године „Два војника” ("Два бойца"), у сцени у којој војник пише писмо кући. Мелодија је одмах послата хит, људи су певали: „Док ме ти чекаш и поред дечје постеље бдиш, ја знам да ми се ништа неће десети!”
Песму је 1971. године написао совјетски кантаутор Булат Окуџава, а изведена је у филму „Белоруска железничка станица” ("Белорусский вокзал"). Песма говори о тешким данима рата, када сваки војник зна да ће можда умрети и нада се да његова смрт неће бити узалудна и да ће на неки начин допринети победи. „Планета у пламену кружи, преко наше земље шири се дим, треба нам само једна победа, једна за све, по сваку цену.”
Ова песма је постала химна руских Ваздушно-десантних снага.
Песма се односи на 9. мај који се у Русији слави као Дан Победе у Великом отаџбинском рату. Рат је дотакао готово сваку совјетску породицу. Речи „ово је радост са сузама у очима” веома су важне за Русе који памте страхоте рата.
„Чекамо промене!“ – певао је легендарни рок музичар Виктор Цој 1987. године и ова песма је постала химна перестројке. Иако је Цој мислио само на личне унутрашње промене, милиони људи у Совјетском Савезу схватили су песму у политичком контексту.
Ова песма из 70-их година говори о граду Јерусалиму и његовим животињама Апокалипсе: лаву, бику и орлу. Песма пева о небеском рају који живи у нашим срцима.
Не морате пити вотку да бисте схватили поенту ове песме. Замислите само: мрачно хладно вече, ходате сами кући, где вас нико не очекује. И тако сте усамљени да певате: „Само чаша вотке на столу, ветар напољу плаче, крици младог месеца тихо болом одзвањају у мени”. Песма Григорија Лепса из 2002. године постала је караоке хит и освојила љубав и поштовање широм Русије.
Како да провериш да ли је твој пријатељ прави? „Поведи га у планине”, пева легендарни совјетски кантаутор Владимир Висоцки. „Нека буде с тобом повезан ужадима и тада ћеш сазнати са ким имаш посла.” Песма је изведена 1966. године у филму „Вертикала”, а говори о пријатељству које се показује у тешкој ситуацији.
Совјетски Савез се распада и сви виде шта се догађа у земљи. Али шта то значи обичном совјетском човеку који долази кући после напорног радног дана и види да га је жена напустила? Да ли треба да се претвара да је све у реду? „Кључ границе је сломљен, а наш отац Лењин леш: распаднут на буђ и липов мед. Перестројка иде по плану, а прљавштина је сада голи лед.”
Тиха летња ноћ, мирна река, вољена жена поред тебе – шта може бити боље? Човек оваква сећања чува целог живота. „У врту се не чује ни шапат, ... река крене и стане, сва од сребрене месечине ... ни ти не заборави, мила, летње подмосковске вечери.” Ова песма је била химна Светског фестивала омладине и студената у Москви 1957. године. Данас је ово једна од најчешће извођених песама на свету.
Ова песма промовише град по којем је бенд добио име: Санкт Петербург (Лењинград до 1991. године). „Не памтим када сам се доселио овде, мора да сам био под гасом. Моја адреса није број ни улица, моја адреса данас гласи: www. Лењинград! spb. точка. ру!” Чак и ако си пијан и не знаш где идеш, запамти да ти је кућа у Санкт Петербургу. А код куће си увек добродошао.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
