Зашто је Виктор Цој толико популаран у Русији и 27 година након смрти?

Виктор Цој, Москва, 1986.

Виктор Цој, Москва, 1986.

MAMM
Да је жив, Виктор Цој би 21. јуна напунио 55 година. Он је један од најпопуларнијих руских рок музичара последњих деценија. Зашто је Цој још увек култна личност, а армија његових поштовалаца стално расте? За то постоји бар пет разлога.

1. „Нико није састављао такве текстове“

Цој је био најуочљивија звезда омладинске масовне културе у доба перестројке, када су средином 1980-их вршене радикалне реформе у совјетском друштву и када су власти „рехабилитовале“ рок музику у СССР-у, а новинама је било дозвољено да пишу о концертима. Тада су Цој и његов бенд „Кино“ постали најпопуларнији рок музичари тог периода.

Песме групе „Кино“ су биле блиске омладини тога доба. Њихов језик је био другачији од уобичајеног, такав да га млади разумеју, али ипак дубок и поетичан. Како је говорио Борис Гребеншчиков, лидер групе „Аквариум“ и такође рок идол те епохе, „Цој је апсолутни геније једноставности, јасноће и искрености. Нико у Русији није састављао текстове као он. Још док је био врло млад једном сам му рекао: ’Ми ћемо се повући у сенку, а ви ћете бити главна група у Русији’. Он није веровао и смејао се мислећи да се шалим“.

2. Време „Промена!“

И поред тога што су Цојеве песме биле посвећене осећањима појединца овај рок музичар је саставио најпознатији хит тога доба, песму „Промене!“. У тој песми је сагледан политички позив за спровођење радикалних реформи совјетског начина живота. „Промене!“ су први пут отпеване 1986. године, а постале су познате широј публици захваљујући легендарном филму „Аса“ из доба перестројке, који је приказан 1987. године. Песма је одмах проглашена за „химну перестројке“.

Совјетски лидер Михаил Горбачов се у причи о ономе што га је непосредно подстакло да спроведе реформе у СССР-у позива, између осталог, и на Цојеву песму која је по његовим речима одразила страсну чежњу народа за променама.

Промене захтевају наша срца,

Промене захтевају наше очи,

У нашем смеху и у нашим сузама, и у пулсу наших вена

Промене! Ми очекујемо промене

У овом рефрену није тешко сагледати политички манифест.

Истини за вољу, музичари групе „Кино“ нису се слагали са таквом праволинијском интерпретацијом. Један од њих, Алексеј Рибин, причао је како Цој „није мислио на промене политичког уређења“, него на „дубље промене у самом себи“.

3. Биографија

Цојевој популарности је допринела и његова биографија. Он је потицао из обичне породице совјетског инжењера. Почетком 1980-их је радио као ложач у једној котларници тадашњег Лењинграда, а данашњег Петербурга. Та котларница је добила назив „Камчатка“ и постала је легендарно место. У једном документарном филму о Цоју постоји фрагмент где он у „Камчатки“ убацује угаљ у ложионицу и говори: „Ја се осећам као потпуно слободан човек“.

Игор Мухин. Виктор Цој. Москва. 1986. / MAMMИгор Мухин. Виктор Цој. Москва. 1986. / MAMM

Цој се запослио у котларници да га власти не би осудиле за готованство, тј. за живот на туђи рачун, с обзиром да се он бавио музиком изван званичних структура тога доба. Тада су незапослени грађани у Совјетском Савезу били кривично гоњени. Касније је „Камчатка“ претворена у клуб-музеј Виктора Цоја.

4. „Кино“ на филму

Филм је такође допринео популарности Цоја и његове групе. Поред поменуте „Асе“, где се радња завршава наступом на концерту, лидер групе „Кино“ је одиграо и главну улогу у играном филму „Игла“ 1988. године. Јунак кога глуми Цој ступио је у неравноправну борбу са трговцима дроге. За филм су искоришћене песме групе „Кино“ које спадају међу најпопуларније: „Група крви“ и „Звезда по имену Сунце“.

Илустрација:  Global Look PressИлустрација: Global Look Press

„Игла“ је био један од најгледанијих совјетских филмова 1989. године. Према резултатима анкете коју је обавио „Совјетски екран“ (популарни часопис о филму), Цој је по мишљењу гледалаца био глумац године.

5. Цојов култ

Вођа групе „Кино“ је погинуо у саобраћајној несрећи у августу 1990. године. Неколико десетина километара од града Риге његов аутомобил је прешао у супротну траку. Сматра се да је исцрпљеност била највероватнији узрок саобраћајне несреће, тј. да је Цој заспао за воланом. Тада је имао 28 година. Појединци сматрају да је после трагичне музичареве смрти настао прави култ Виктора Цоја.

Илустрација: APИлустрација: AP

Симбол тог култа је „Цојев зид“ у центру Москве у чувеној „уметничкој“ улици Арбат. Графити и натписи се у њој освежавају ево већ 27 година. Од пароле „Цој је жив“ до фразе „Витја није умро, само је изашао на пуш-паузу“. Слични зидови постоје и у другим градовима.

Цој је и даље један од најпопуларнијих музичара у Русији. Сервис „Јандекс“ је израчунао да је укупно време слушања Цојевих песама на платформи „Јандекс.Музика“ премашило хиљаду година, а познати редитељ Кирил Сребреников планира да ускоро почне са снимањем филма о Цоју.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“