Овај биографски филм посвећен је познатом руском писцу Сергеју Довлатову (1941-1990). У филму је приказано неколико дана из пишчевог живота када је он 1971. године живео у Лењинграду (данас Санкт Петербург). Редитељ Алексеј Герман Млађи је изјавио да је изабрао управо тај период пишчевог живота јер тада ни Довлатов, ни песник Јосиф Бродски још нису напустили СССР. Филм приказује тесне односе овог дуета. Њима је било забрањено да пишу и зато су побегли из земље.
Довлатова игра српски глумац Милан Марић (он необично личи на руског писца). Герман Млађи је до сада добио много филмских награда, а међу њима Сребрног лава на филмском фестивалу у Венецији, тако да ће филм, по свему судећи, бити веома занимљив.
Рустам Хамдамов се познавао са појединим великанима италијанске кинематографије, међу њима су покојни Тонино Гвера, Микеланђело Антониони и Лукино Висконти. Због тога није ни чудо што његови филмови одишу некаквим европским духом. Антонионијеви филмови су утицали на начин рада руског редитеља, јединог живог сликара чији су радови изложени у петербуршком Ермитажу. „Врећа без дна“ треба да буде представљена наредне године на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму. Прича је заснована на бајци „У шуми“ чији је аутор Риносуке Акутагава. По истој причи је јапански редитељ Акиро Куросава снимио свој чувени филм „Рашомон“ (1950).
Хамдамов је уједно и редитељ и сликар, и зато његови филмови имају везе са ремек-делима као што су слике Ђорђа Морандија – његове препознатљиве стаклене флаше су „оживеле“ у новом Хамдамовљевом филму. Редитељ је причу из Јапана преселио у Царску Русију у време цара Александра II. Филм је сниман у невероватном амбијенту напуштеног дворца на обали Неве.
Заплет филма је заснован на књизи „ДухLess“ савременог руског писца Сергеја Минајева. У Кану је приказан у категорији „Известан поглед“ (Un certain regard). Минајев је познат по својим контоверзним романима о потрошачком начину живота и корупцији у савременом друштву, и зато треба очекивати да ће и филм „Селфи“ бити исто тако изазован. То је прича о Владимиру Богданову, успешном, оштроумном и циничном писцу који у једном тренутку, када се појављује његов двојник, губи све што је имао. Минајевљев стил се може упоредити са стилом француског писца Фредерика Бегбедеа и његовог чувеног романа „399 динара“.
Оживљавање класике, поготово таквог бесмртног дела као што је овај роман Фјодора Достојевског, никада није био лак посао. Али Роман Дороњин га се ипак прихватио. Филм ће бити приказан у формату VR 360. У главној улози (Родиона Раскољникова) је познати немачки глумац Тил Швајгер. Направљено је преко 25 екранизација „Злочина и казне“, тако да је велики изазов пронаћи нови начин за приказивање познате приче. Дороњин је уверен да је у томе успео.
„Инволуција“ је руско-немачки филм младог руског редитеља Павла Хвалејева који је најпре постао популаран као ди-џеј тако. Он је већ снимио два филма – „The Random“ и „Три“. Овај други је 2015. године приказан на преко 20 филмских фестивала у САД, Аустралији и Русији, где је освојио и поједине награде, међу њима и награду за најбољи филм на Деветом међународном фестивалу Бајрон Беј.
Критичари очекују да ће „Инволуција“ имати исти такав успех. Радња се дешава у будућности, када је Дарвинова еволуција кренула уназад и људи су почели да деградирају, тако да се човечанство нашло у опасности.
Свиђају вам се руски филмови? Прочитајте наш текст "10 филмова који су дефинисали руску кинематографију" и сазнајте више о руским редитељима од Сергеја Ејзенштајна до Андреја Звјагинцева.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
