Највероватније сте их већ видели, барем на неком снимку. Неколико момака, а понекад и девојака, обучених у тренерке са лицима често покривеним маскама или скијашким капама, окупе се у кругу и играју (или само климају главама) уз веома гласну и примитивну музику са изразитом бас линијом и брзим темпом. Читав призор није ни најмање живописан.
Заборавите на балет. После 2010. свет је освојила јединствена руска музичка форма под називом хард бас. Али пре тога она је пронашла пут до срца и ушију хиљада становника Русије. Био је то чудноват пут.
Франкенштајново чудовиште је рођено
Као што у Русији често бива, узели су нешто страно и русифицирали га до даске. Хард бас потиче од пампинг хауса, западног жанра техно-музике брзог темпа и ритмичне бас-секције (добар пример пампинг хауса је група Klubbheads). Али онда је све то прерасло у озбиљан руски културни феномен.
Иронично, али за ауторе хард баса комбинација западних ритмова са тренеркама које носе гопници (ситни лопови или пробисвети) била је само забава. Како пише портал Lenta.ru, покрет хард баса требало је да буде пародија на „рејв гопнике” који иду на велике рејв журке, а немају појма о чему се заправо ради у рејв култури (мир, љубав и техно).
И тако су 2010. године четворица становника Санкт Петербурга на Јутјубу објавила видео у којем исмевају плес гопника: окретање глежњева и корачање напред-назад. Док играте, такође је важно да правите посебан покрет рукама стиснутим у песницу са испруженим палцем и малим прстом.
Шала или збиља?
„Песма” коју су изводили била је прилично једноставна: „Раз-раз-раз, то је хард бас!”, али такође је пропагирала здрав начин живот. Момци су певали о томе да су њихови смртни непријатељи различите вештачке дроге и да пију само квас. Наравно, то је такође била шала која исмева наводно здрав начин живота гопника: здрав само у смислу да су сваког дана у тренеркама.
Можда је ова иронија била сувише суптилна, јер је многи гопници нису схватили и искрено су заволели песму. Пропаганда против дроге, једноставан плес и музика од које се земља тресе – како уопште може да вам се не свиди? И тако је нови необични стил, намерно екстравагантан и апсурдан, почео да стиче популарност.
Временом ситуација је постала све компликованија, јер су се појавиле две врсте фанова хард баса: они који га искрено воле и они који га само исмевају. Понекад је линија између њих веома танка, тако да данас ако погледате неки најновији снимак са групом људи који играју уз хард бас у тренеркама тешко можете да докучите да ли су они прави гопници или се само глупирају.
Политика и мемови
Сајт љубитеља хард баса hardbas.ru наводи: „Иза филозофије хард баса стоји потрага за позитивном енергијом и одбијање човека да обмањује себе дрогама. Хард бас ће вам живот учинити лепшим и позитивнијим.” То звучи мало претенциозно, али ко смо ми да судимо?
А онда изненада аутор текста скреће са теме у сумњивом политичком правцу: „У многим градовима хард бас је такође алтернатива лезгинки (народни кавкаски плес који људи кавкаског порекла понекад изводе на улицама).” Међу љубитељима хард баса, наиме, има и неких десничарских активиста. 2013. они су чак покушали да у центру Москве изведу 'хард бас протестни' плес, али их је задржала полиција”.
Па ипак, хард бас генерално нема везе са политиком. Он помаже Русији да скрене пажњу омладине са Запада, додуше на необичан начин. Многи блогери на Јутјубу сада имитирају руски акценат и објашњавају како треба да се понаша прави руски „пацан” (блажи термин који гопници користе када описују једни друге): да диже тегове, грицка сунцокрет, носи адидас патике и, наравно, да игра уз квалитетан хард бас. Немојте само заборавити да је све почело као пародија.
Ако бисте желели да сазнате нешто више о свету руских гопника (што није земља чуда, али ипак може бити занимљиво), прочитајте наш чланак о тренеркама. А ако вам је већ хард баса преко главе и желите да одморите очи на неком лепшем призору, окрените се савременом балету.