Авети прошлости: Десет совјетских аутобуских стајалишта невероватног дизајна

Кристофер Хервиг је признати фотограф који је дао велики допринос мировним мисијама УН и часописима као што су GEO и CNN Traveler.

Кристофер је 2002. године путовао бициклом из Лондона у Санкт Петербург. Када је прешао пољску границу и ушао у Литванију јужно од Каунаса, угледао је необично аутобуско стајалиште... „Било је то пријатно изненађење на тихом сеоском путу. Свакако то нисам очекивао нити тражио у оно доба“, прича он за портал Russia Beyond.

Затим је Хервиг успут обратио пажњу на посебна аутобуска стајлишта и фотографисао најлепша међу њима. „После тога сам живео у Казахстану три године, и за то време сам их много видео на својим путовањима. Нисам их специјално тражио, али сам увек био срећан кад на њих наиђем“.

Пар година касније Хервиг је почео много да путује, и то са једним циљем: да пронађе таква аутобуска стајалишта. Пропутовао је преко 30.000 километара кроз 13 земаља бившег Совјетског Савеза – аутомобилом, бициклом, аутобусом и таксијем.

Кристоферову књигу фотографија „Совјетска аутобуска стајалишта“ објавила је 2015. године издавачка кућа FUEL. Ради се о готово 200 фотографија најнеобичнијег дизајна аутобуских стајалишта. Издање је привукло пажњу светских медија – помињано је у листовима као што су The Guardian и The New York Times.

Хервигова књига је најпотпунија и најсвеобухватнија колекција конструкција совјетских стајалишта од обала Црног мора до бескрајних степа Казахстана. „Та необична аутобуска стајалишта показују читаву лепезу дизајнерских решења совјетске епохе и пружају ретку представу о креативности тог периода“.

После успеха који је доживео први том Кристофер је 2017. године приредио и други том са нових 200 невероватних аутобуских стајалишта. Ту су приказани изузетни примерци у удаљеним подручјима Грузије и Украјине. Хервиг је у другом тому објавио све оно што је изоставио у првом.

Разноликост дизајна необичних аутобуских стајалишта је тако велика да је готово немогуће изабрати најоригиналније решење. Поједина стајалишта изгледају као да су у недођији. „Потпуно изолована аутобуска стајалишта су за мене биле највеће откриће. Увек сам се питао откуд она ту“, рекао је Кристофер за портал Russia Beyond. „Та комбинација чистоће композиције аутобуског стајалишта и његове хармоније са пејзажем заиста ме узбуђује као фотографа и као човека који жели да побуди интересовање за аутобуска стајалишта“.

Необичан дизајн је свакако оно што највише привлачи пажњу у тим стајалиштима. Кристофер каже да тако нешто није могао замислити ни у сну. Али, има ту и других занимљивих детаља. На пример, у једном стајалишту је био коњ, а у неколико других краве. „Често се може видети и заборављено пиво или флаша вотке негде у ћошку“.

Књиге посвећене аутобуским стајалиштима су важан издавачки подухват. „Оне откривају совјетска аутобуска стајалишта као готово непознату архитектонску појаву“, каже Дамон Муреј из издавачке куће FUEL за портал Russia Beyond. „Те књиге су као неки истурени положаји Совјетске империје. Оне показују колико невероватне креативности и разноврсних архитектонских решења могу у себи скривати обична аутобуска стајалишта“.