Људмила Сенчина уметничку каријеру започела је 1970. године када је по завршетку Музичке школе „Римски Корсаков“ при Лењинградском конзерваторијуму позвана у Театар музичке комедије. Пет година касније напустила је ово позориште и постала чланица оркестра Анатолија Бадхена.
У совјетском вестерну „Наоружан и посебно опасан“ из 1977. године одиграла је једну од главних улога, да би потом учествовала у бројним совјетским и руским телевизијским пројектима.
Са великим успехом гостовала је 1986. године у Америци, заједно са мужем Стасом Намином и Владимиром Пресњаковом старијим и извођачем песме „Take Me Home, Country Roads“ Джоном Денвером, са којима је играла у совјетско-америчком пројекту музичкој представи „Дитя мира“.
На уметничкој сцени била је активна готово до поледњег дана. Један од последњих концерата одржала је крајем октобра у концертној дворани Октябрьский у Санкт Петербургу.
Међу најпознатије композиције које је изводила спадају „Золушка“ („Пепељуга“), као и романса „Белой акации гроздья душистые“ („Гранчице мирисне багрема белог“) из совјетског филма „Дни Турбиных“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
