5 песама Висоцког које морате знати да не испаднете уљез у руском друштву

Владимир Висоцки је био веома познат руски кантаутор и глумац. Његове најпознатије филмске улоге су лик инспектора Жеглова у серији „Место сусрета се не мења“, белог официра у „Служила су два друга“, и Дон Хуан у „Малим трагедијама“. Као стални члан Позоришта на Таганки 60-их и 70-их година најпознатији је био по улози Хамлета у чувеној представи Јурија Љубимова која је на 10. Битефу у Београду 1976. освојила Гран при.  Све што је Висоцки радио као глумац, певајући са гитаром у рукама, или у обичном животу, радио је с „надрывом“. Ова руска реч описује скоро неконтролисано емотивно стање у коме човек извлачи на површину дубоко скривена интимна осећања.

Нажалост, због алкохола и наркотика преминуо је у 42. години живота, у јеку славе. На данашњи дан (25. јануара) напунио би 80 година.

Висоцки је водио живот холивудске звезде. Увек је возио скупе аутомобиле, носио модерне кожне јакне, и имао крај себе најлепше жене. Висоцки је могао себи да приушти и да се ожени са странкињом. Његова последња супруга је била француска глумица Марина Влади. Сваки совјетски грађанин је могао на томе само да му завиди!  

Висоцки је написао скоро 600 песама и изводио их свирајући на гитари. Следи списак можда најпознатијих његових песама, оних које ћете и данас чути у руском друштво где бар један свира гитару а сви певају.

1. Збогом планинама

„Боље од планина могу бити само оне

на које се још ниси попео!“

Ови су стихови из песме Висоцког постали крилатица. То је песма из филма „Вертикала“ (1967) у којем је он играо једну од главних улога и отпевао неколико песама. Висоцки тврди да сваки пут када силазиш са планине чији си врх освојио, остављаш своје срце на њој. „Колико речи и нада, колико песама и тема! Планине ће нас увек звати да останемо. Али, ево, спуштамо се ми. Ко на годину дана, ко заувек. Јер ми увек морамо да се вратимо.“ Ово је својеврсна химна руских алпиниста. Тако да следећи пут када будете на планини узмите гитару и отпевајте ову песму крај логорске ватре. 

2. Не волим

„Не волим кад неко чита моје писмо

завирујући преко рамена“

Песмом-интервјуом „Не волим“ (1969) Висоцки је желео да објасни новинарима свој животни кредо.

Он не воли ствари које не подносе јаки и поштени људи: оговарање, превише самопоуздања, када пуцају у леђа, било које време године када се не певају песме. Он је љут када невини пате, и не може бити задовољан када се сам понаша као кукавица.

3. Пробирљиви коњи

„Дошли су ми коњи пробирљиви,

не стижем ни да доживим, ни песму да завршим!“

Ова песма подсећа на циганске романсе. То је један од најбољих примера „надрива“ са којим је Висоцки певао. Ово је песма о човеку који осећа да је смрт близу, и тражи од својих коња да не трче тако брзо, јер он жели да бар још мало живи.

Погледајте такође епизоду из холивудског филма „Беле ноћи“ у којој светски познати балетан и глумац Михаил Баришњиков плеше на ову песму Висоцког.

4. Јутарња гимнастика 

„Ако сте у стану

лезите на под и

јен-два-три-четири,

радите покрете правилно“

Поред „песама за плакање“, Висоцки је писао и веселе попут „Зашто су дивљаци појели капетана Кука“ или „Писмо у редакцију 'Очигледног и невероватног'“. „Јутарња гимнастика“ (1968) је можда једна од његових најзабавнијих песма.

5. Лирска 

„Пристани бар на рај у колиби

ако је већ неко заузео дворац“

Као човек дубоких мисли и осећања Висоцки је написао пуно романтичних песама. Ову је посветио супрузи Марини и натераће вас да заплачете. То су обећања јунака да ће извући вољену из зачаране шуме, чак и ако су све снаге природе против. „Ког дана, у ком сату ћеш кренути ка мени опрезно, а ја ћу те узети у руке и однети те где нас неће наћи..."

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!