Ана Карењина (1997.)
„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин." Овом реченицом започиње један од најемотивнијих и најекранизованијих романа Лава Николајевича Толстоја. „Карењина" као да је написана према класичном холивудском сценарију: прелепа тридесетогодишњакиња руши друштвене табуе због љубави и добија оно што жели, али то плаћа животом. Постоје бројне екранизације овог романа које потписују и руски и страни редитељи. У филму из 1997. Ану је играла Софи Марсо, претежно је сниман у Санкт Петербургу, а у продукцији је учествовала и кућа Мела Гибсона. Неке сцене су снимане и на локацијама у Москви, рецимо, сцена у Новодевичјем манастиру, спектакуларном средњевековном московском архитектонском комплексу.
Рат и мир (1956.)
„Рат и мир" је култни роман који је од 1913. неколико пута екранизован. Толстојев роман прати испреплетане приче о четири племићке породице у периоду пре, за време и после Наполеонове инвазије на Русију.
Одри Хепберн одиграла је Наташу Ростову 1956. године, а филм се одмах нашао на свим листама холивудских остварења која морају да се виде.
Оњегин (1999.)
Ова адаптација дела класичне руске књижевности из пера Александра Пушкина снимљена је у Санкт Петербургу. Реч је о прилично слободној интерпретацији оригинала коју су пратиле подељене критике. Међутим, има оних који памте атрактивну игру Ралфа Фајнса као Оњегина и Лив Тајлер као Татјане, посебно у сцени клизања на реци Неви.
Браћа Карамазови (1958.)
Филм је базиран на роману Фјодора Достојевског који говори о напетостима у породици Карамазов у причи која се одиграва крајем 19. века. Када Фјодор, глава породице, покушава да донесе одлуку о наследнику, долази до сукоба између његових синова. Чинови насиља воде до закључка приче: искушења части, савести, праштања и искупљења.
Љубавници (2008.)
Ова дирљива драма инспирисана је кратком причом Фјодора Достојевског „Беле ноћи" и говори о младићу који се заљубљује у девојку из комшилука. Међутим, његови родитељи желе да се он ожени другом женом, па младић бива растрзан између оданости према родитељима и своје праве љубави.
Доктор Живаго (1965.)
Радња култног романа Бориса Пастернака одвија се на фону Руске револуције. „Доктор Живаго" редитеља Дејвида Лина из 1965, са легендарним глумцима Омаром Шарифом и Џули Кристи у главним улогама, једна је он највећих филмских љубавних прича окићена са пет Оскара.
Студент медицине Јуриј Живаго упознаје прелепу Лару, чиме започиње судбоносна романса која ће довести до преокрета у њиховим животима. „Доктор Живаго" је прича о снажној људској и страственој вези на чијем су се путу нашли политика традиције и рат.
Лолита (1962.)
Црно-бели филм у режији Стенлија Кјубрика заснован је на роману Владимира Набокова. Штавише, Набоков је заправо био и сценариста овог остварења. Филм говори о односу између средовечног професора и девојчице на почетку пубертета. Редитељ је ублажио провокативније аспекте романа, тако што нинфета, рецимо, уместо 12 има 15 година. Кјубрик је, поред тога променио и редослед неких догађаја.
Верзију из 1997. године коју потписује Адријан Лин, а у главним улогама се појављују Џереми Ајронс и Доминик Свејн критика је генерално позитивно оценила, али због ограничене дистрибуције филм није остварио велики приход.
Главни инспектор (1949.)
Овај мјузикл према Гогољевој драми „Ревизор" режирао је Хенри Костер. Млади Ром долази у град преплављен корупцијом. Градоначелник и његова управа мисле да је посетилац заправо инспектор, па покушавају да га подмите. На крају се, ипак, све разјасни.
Галеб (1968.)
Филм слови за најбољу инострану адаптацију ове Чеховљеве драме. Прича је компликована: Медведенко воли Машу, Маши се свиђа Трепљов, Трепљов воли Нину, Нина воли Тригорина, а Тригорин не воли никога. Ради се о светски познатој причи о љубави, равнодушности и распадању људске душе.
Молитва за љубавника (2001.)
Ова романтична драма с Кирстен Данст базирана је на роману Ивана Тургењева „Прва љубав" и причи Антона Чехова „Жена". Младић се заљубљује у девојку из комшилука, међутим, она се заљубљује у његовог оца. Ово је био последњи филм директора фотографије Дејвида Веткина.