Лавров се током посете се састао са колегом Ивицом Дачићем и председником Србије Александром Вучићем. Најважнији културни догађај ове посете на тако високом нивоу било је свечано откривање мозаика „Вазнесење Господње“ у куполи Храма Светог Саве у Београду. Мозаик је израдила група руских и српских архитеката под руководством Николаја Мухина. Дописница портала Russia Beyond на српском језику Катарина Лане овако описује главни догађај ове недеље.
Златни крстови на куполама Храма Светог Саве били су обавијени ниским облацима из којих је ледена киша сипила на окупљене Београђане. Људи су дошли да виде Лаврова, многи са цвећем и децом, и поред лошег времена. Сергеј Лавров је заједно са амбасадором РФ у Србији Александром Чепурином и српским министром спољних послова Ивицом Дачићем поздравио Београђане, а затим ушао кроз тешка врата у храм, где су га са осмесима већ чекали председник Републике Српске Милорад Додик, представници компаније „Газпром“ у скупим оделима, као и представници агенције „Россотрудничество“ који су надгледали радове. Из Москве је допутовао амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, а било је и много других представника културе, дипломатије и државних структура.
Новинари су журили да фотографишу сваки тренутак. У једном тренутку Лавров незадовољно севну очима и рече: „Заболеше ме очи од блицева“. Фотографисање одмах престаде. Остало је да стигне председник Србије. У Храму је било хладно, као и увек током зиме.
Најзад патријарх српски Иринеј пође да дочека Вучића, кротко посматрајући окупљене. Вучић се прекрсти и уђе, а затим добро осмотри храм са великим интересовањем. Новинари опет дохватише фотоапарате и почеше да „збијају редове“. „Девојко, одмакните се“, рече ми строго руски телохранитељ. „Нећу да се одмакнем, и ја сам на радном месту. Ви се одмакните, јер и ви мени сметате! Молим вас!“ – осмехнух се ја, и он се повуче.
Убрзо затим државни функционери заузеше своја места. На сцену изађе сјајни Милош Биковић. Тако је почела церемонија.
Најпре патријарх српски упути високом госту поздраве и речи захвалности, а затим реч узе министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
„Желим да изразим искрену захвалност свима који су на било који начин учествовали у овом светом делу. Председник Руске Федерације је лично посветио пажњу овом пројекту који је иницирао председник Србије. Данашњи догађај симболизује духовну и културну блискост наших грађана и наших цркава. Важно је демонстрирати такво јединство када се чине покушаји да Руска и Српска православна црква буду увучене у политичке игре на Украјини, у Црној Гри и Македонији. Православна вера се увек одликовала тиме што је уливала поуздање својим верницима, нашим грађанима. Наше цркве ће ова тешка времена пребродити на достојанствен начин, као што је то увек било у православљу“, закључио је он.
Затим је микрофону пришао председник Србије Александар Вучић и на скоро беспрекорном руском језику поздравио окупљене и захвалио се председнику Русије за подршку и јачање руско-српских односа, као и компанији „Газпом“ за огроман допринос овом важном пројекту. Он је са топлином и одушевљењем оценио труд архитекте Николаја Мухина, а те речи су присутни подржали аплаузом.
„Ова купола, ова Васељена изнад нас, вероватно је најбоље место за подсећање на светост неких веза, посебно између ове две цркве, ова два народа и ове две државе – Русије и Србије. Олује кроз које смо заједно прошли само су ојачале те братске везе. И ова купола је порука братства и солидарности. Живело српско-руско пријатељство!
Уз аплаузе на сцену изађоше мали бели анђели – дечији црквени хор „Орлић“ из Батајнице. Млада диригенткиња Јелена Павловић била је одушевљена што јој се пружила прилика да учествује у овако великом догађају.
„Ми смо веома задовољни што нас је Руски дом позвао и омогућио да учествујемо у оваквом прелепом догађају!“, рекла је она.
Уз дивне дечије гласове испод куполе се укључише десетине сијалица и мозаик који заузима преко хиљаду квадратних метара засветлуца стотинама златних искри. Лик Господа Исуса Христа се осветли.
У том тренутку се чинило да је у храму одмах постало топлије. Можда је разлог томе била топла атмосфера којом су праћене све руско-српске акције и манифестације. На крају церемоније делегација устаде са својих места, а руски телохранитељи пожурише према излазу, успут се нешто консултујући. На вратима храма стадоше, окренуше се према олтару, прекрстише се на руски начин – од рамена до рамена – и изађоше. За њима изађе и Сергеј Лавров.
„Ми вас волимо!“, узвикну старија жена са унуком.
„И ја вас!“, осмехну се министар.