Наталија Купријанова, Кљазма, Русија, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), МоскваДмитриј Лукјанов, Хотел „Алијанса“, Русија, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва1. У последње време све више расте интересовање за совјетску прошлост. Модне куће налазе инспирацију у дизајну совјетског периода, а истраживачи и фотографи се окрећу његовом архитектонском наслеђу. И у друштвеним мрежама је веома популарно све што има везе за носталгијом за Совјетским Савезом.
Михал Соларски, Санаторијум „Аврора“, Киргистан, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва2. У чему је чар тог увелог периода? Вероватно у томе што је Совјетски Савез био деценијама изолован од западног утицаја и поседовао је заиста јединствену естетику.
Михал Соларски, Одмаралиште „Ходжа Оби Гарм“, Таџикистан, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва3. Једном се Маријам Омиди, фотограф из Велике Британије, одмарала у санаторијуму из совјетског периода, и то необично осећање ретро лепоте инспирисало ју је да позове своје руске, пољске и немачке пријатеље да заједно пропутују по бившем Совјетском Савезу и посете та места где су се људи у оно време одмарали и опорављали.
Шарко туш, Санаторијум „Целебни Кључ“, Јесентуки, Русија, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва4. Резултат тог путовања је књига „Празници у совјеским санаторијумима“ издавачке куће FUEL коју су основали британски љубитељи совјетске прошлости. Они су објавили и друге бестселере, међу којима су књига о совјетским аутобуским станицама и књига о тетоважи светских криминалаца.
Дмитриј Лукјанов, Санаторијум „Алијанса“, Железноводск, Русија, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва5. Фотографи су посетили санаторијуме који су у пост-совјетском периоду имали различите судбине. Неки од њих су преуређени у центре за опоравак са спа салонима, базенима и козметичким услугама.
Михал Соларски, Санаторијум „Аврора“, Киргистан, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва6. Други нуде медицинске услуге, али углавном раде као хотели. Људи у њих не долазе ради лечења, него на одмор. Многи гости су одрасли у совјетском периоду и сада уживају у шетњи по познатим местима из младости.
Дмитриј Лукјанов, Санаторијум „Amra International“, Абхазија, 2016
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва7. Има санаторијума у којима се ништа није променило од совјетског периода. Само погледајте те црвене завесе и споменик Лењину. Стиче се утисак да су још јуче овде били совјетски пионири.
Михал Соларски, Санаторијум „Аврора“, Киргистан, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва8. Санаторијуми су већином прављени тако да се совјетски грађани поносе њима. Због тога има и занимљивих архитектонских решења, а поједини су саграђени у иновативном конструктивистичком стилу.
Михал Соларски, Црноморска ривијера, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва9. У Црноморском региону је било много санаторијума. Скоро сваки совјетски грађанин је маштао о томе да буде упућен на опоравак у један од њих. Најпопуларнија места са јаким мирисом борова и слане воде била су Сочи, Абхазија и Крим.
Михал Соларски, Санаторијум „Мисхор“, Крим, Русија, 2016.
Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ), Москва10. Кавкаска бања Минералне Воде је нешто попут совјетских Карлових Вара. Тамо људи пију минералну воду, одлазе у километарске шетње по планинским стазама и склапају нова познанства. Ова бања је популарна још од 19. века. Чак ју је и Љермонтов описао у роману „Јунак нашег доба“.
Изложба „Празници у совјетским санаторијумима“ трајаће до 27. маја у Централној изложбеној дворани „Мањеж“ у Москви.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу