1993. године обичан руски пар Јуриј и Светлана усвојио је тромесечно младунче медведа. Захваљујући њиховој нежности и бризи, постигли су нешто фасцинантно: Степан није агресиван ни непријатељски расположен према људима. Живи са својом породицом и ради као глумац и модел. Глумио је у филмовима које су режирали чувени редитељи као што су Павел Лунгин и Алексеј Учитељ и редовно се појављује на телевизији и у рекламама.
Сења је био мрки медвед, а изгледао је као велика мачка. Из неког разлога био је висок само 45 центиметара и тежак 20 килограма, док просечан медвед има преко 500 килограма и може бити висок 1,5 метара.
Сења је пронађен у дивљини, а постојали су планови да се тамо и врати. Међутим, био сувише слаб, тако да је остао код ветеринара.
Сења је све људе фасцинирао својим „људским” понашањем. Спавао је на јастуку, покривао се ћебетом и дружио са људима. Али други мрки медведи нису га прихватали. Можда зато што се толико разликовао од њих.
Сења је могао да добије и званичну титулу „најмањег медведа на свету”, али је угинуо неколико дана пре него што су стигла званична документа из Гинисове књиге рекорда.
Јарослављ (155 километара северно од Москве) на свом грбу барем од 17. века има медведа, који симболизује обазривост и снагу. Маша је садашње утелотворење „медвеђег духа” Јарославља, нешто налик на званичне градске медведе који живе у Берну у Швајцарској.
Машу је као мече од ловокрадица купио човек који је касније покушао да је прода циркусу. На срећу, Маша је остала у Јарославском завичајном музеју, где јој је особље направило ограђен простор са вештачким медвеђим брлогом за зимски сан. То је сада Машин дом.
Према медвеђим стандардима, Маша је већ у годинама. Стара је преко 30 година. Током свог живота у музеју Маша никад није била болесна. Висока је преко два метра и тешка 250 килограма.
Миша је био маскота Олимпијаде у Москви 1980. године. Створио га је популарни совјетски уметник анимације за децу Виктор Чижиков. Такође се појављује као играчка, амблем, беџ и много тога другог.
За Олимпијаду је направљен гумени балон испуњен хелијумом висок осам метара у облику Мише. 3. августа 1980. године за време церемоније затварања Олимпијаде балон у облику Мише пуштен је у небо, што је преношено на телевизији у целом Совјетском Савезу. До данас се овај догађај памти као једна од најдирљивијих јавних церемонија у позном совјетском периоду.
Касних 60-их година совјетски студио за анимацију „Сојузмуљтфилм” је снимио цртани филм о Вини Пуу. Совјетски Вини се притом доста разликовао од Дизнијевог! Совјетски Вини је увек мрзовољан, увек га нешто збуњује и није много паметан.
Било је потребно много труда уложити у глуму, синхронизацију и нешто техничке вештине како би овај лик постао симпатичан и драг гледаоцима. Совјетском Винију глас је дао талентовани глумац Јевгениј Леонов, а онда је он убрзан тако да звучи смешније. Винијев специфичан говор од 1969. године познаје свако дете у Русији.
Ови медведи су анонимни, али спадају међу прве медведе које руско дете упозна. „Јутро у боровој шуми” је слика Ивана Шишкина и Константина Савицког из 1889. године. У совјетском периоду репродукција ове слике појавила се на омоту чоколадних бомбона „Неспретни меда”. Тако су ови медведи постали миљеници совјетске деце.
Занимљивост: Иван Шишкин је био познат као велики уметник у сликању дрвећа и биљака, а као слаб сликар животиња. Зато је позвао Савицког да на његовој слици наслика медведе. Када је колекционар Павел Третјаков од Шишкина купио слику, склонио је потпис релативно непознатог Савицког како би слици повећао вредност.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
